i ja kažem drž se, bude bolje s vremenom!
ja sam već u rodilištu dobila ragade zbog lošeg položaja, on je cicu prihvatio odmah i to dobrano. prvih dana sam psovala prvih par sekundi kada bi uhvatio bradavicu, i mlatila nogama dok se bol nije popustila, mislim da je trebalo nekih dva tjedna da se bradavice koliko toliko oporave. ja sam mazala biobazinom kremom za bradavice, luftala i čekala.
također je sisao većinom svakih sat i pol po i do 45 minuta. patronažna mi je govorila da malo razvučem to na svakih 2-3 sata ali vjerovala sam sebi i izdržala nekako i on je sam polako sebi radio raspored.
plus imao je skok u razvoju negdje 5. ili 6. dan, nacicavanje do besvjesti. sad mi to sve zvuči kao sitnica, al onda je bilo kuku lele.
s dudom sam popustila jednom ali taj put je nije htio ali i da je ne bi to bilo tako loša stvar.
jedino za čim žalim je to što ga nisam odmah stavila nama u krevet. popustila sam s nekih 8 9 mjeseci jer zbilja više nisam mogla a i postojale su naznake da će zubi krenuti. znala sam zaspati s njim u naručju pa sam odlučila da je puno sigurnije da spava s nama nego da se mučimo na sjedeći, da padnemo s kreveta, nekad ni sama nisam znala kad bih se probudila dal je pokraj mene ili mi u rukama ili u kinderbetu.
do tad sam se dizala pa i svaka 2 sata, nekad češće nekad rijeđe. užas! bila sam sva plava, noge su me strašno bolile, bila sam kao zombi. budala, koje sam muke priuštila i sebi i njemu.
samo imaj strpljenja, odmaraj se i olakšaj si maksimalno i uzmi u obzir da ga staviš vama kroz noć..