Ja, zbog gušta... Baš sam jučer sinu spajala kapu koju je isplela svekrva (više ne vidi dovoljno dobro da to može sama), znam heklati (i učim sina mlađeg jer je tražiocipelica prvotno napisa
), puno cura odavde to zna i radi, puno muških se bavi štajaznam drvom i drugim stvarima. Rad rukama je važan! Rukopis je sastavni dio iste priče.
Meni dođe zlo kad vidim u školi 3/4 klinaca iz razreda u predugim hlačama jer mamice ne znaju skratiti nogavice ni rukom, a kamo li mašinom...
Meni dođe zlo kad vidim kako djeca ne znaju zavezati cipele (a moj stariji je imao ozbiljnih motoričkih smetnji, pa sam ga svejedno tjerala, ili baš UPRAVO radi toga da mu se motorika popravi). I uspio je.
Ne moramo danas to raditi zbog preživljavanja, ali bratemili, ne čini li vam se da se previše oslanjamo na znanja i vještine drugih? U svakodnevnom životu?
Danas su moji jeli lasagne za ručak (iz Lidla) a meni dan dugačak - ne kuham kao inače.... Lako je tako, ali treba imati novac za to. Eto, otplovili smo dalje od rukopisa...
Ja mislim da je šteta što današnja djeca ne uče u školi domaćinstvo, barem prišiti gumb i zabiti čavao, a bojim se da su pisana slova prva slijedeća za odstrel.
Uzalud vam trud, svirači, što možete napraviti kakvu god hoćete prezentaciju u power pointu (uz pomoć interneta) ako ne znate pročitati bakin recept za išlere zapisan krasopisom u tekicu??? Ja sam trenutno u fazi da baš to učim svoje mlađe dijete (6. razred - vizualna disleksija koja je prilično dobro sanirana). E, pa, kad može on savladati bakin i prabakin rukopis, nije to neka nuklearna fizika neshvatljiva prosječnom čovjeku.
 |
|||
Odgovori s citatom
