lunja i ja sam lakse uocila manja slova, zapravo puuuno lakse.
al sam zapravo dosta drustvena, lako sklapam prijateljstva, mogu pricati o svemu.
sramezljiva jesam i necu se svima otvoriti, zapravo mali je broj ljudi koji me doista poznaje, bez problema sam u doba srednje skole i faksa bila doma kcer kakvu se ocekuje, u skoli ucenica, vani onakva kakva zelim biti, bez ogranicenja. i bez beda sam se saltala iz uloge u ulogu. mozda sam samo usavrsila svoju masku (i to sam otkrila da postoji :D)
ne volim pricati preko telefona s nepoznatim osobama i cesto se ni ne javljam na nepoznate brojeve. na ispitima jedino dozivim vakum al opet ne pravi. ne znam kako se zovem ali muku mucim da u tom trenu ne razmisljam o, recimo ormaru u kabinetu. ili tisucu i jednom detalju koji mi odvlace paznju.


sjecam se jednom da sam pokusavala odgovoriti na pitanje i nikako nisam mogla rijecima. pa sam uzela papir s njegovog stola i vizualno mu sve predocila. reko je kako sam sve odlicno odgovorila, vidio je da shvacam i razumijem tematiku, da mu je ovo najbolji odgovor koji je dobio ali da mu i dalje moram izverglati sta je pisalo tocno u knjizi. nisma mogla. rusio me.