Zanimljiva mi je tema. Ne stignem pisati pa cak ni procitata pazljivo neke dulje postove.

Mislim da imam neki obicni mozak. Prilicno nekompliciran. Mozak za matematiku i glazbu. Vecinu vremena ili pjevam u sebi ili racunam nesto. Bilo sto. Obicno znam na kojoj sam stepenici bez da sam ih brojala. Znam koliko imam km na koju stranu tunela (cesto vozim kroz Austriju). Vazno mi koliko postotaka neke knjige sam procitala. A u glavi mi stalno, al zbilja stalno, osim kad govorim, neka pjesmica. Problem je i sto nekad sviram "klavir" po palcu s ostalim prstima dok hodam. Vjerojatno glupo izgleda.

Sjecam se kad sam ucila matematiku 1, da sam sanjala u brojevima, tj svaka rijec je bila neki broj. I sve je imalo jako smisla.

Snove nekad jako tesko razdvojim od jave. Prosli sam vikend sanjala svog muza, bas me naljutio. Kad smo se probudili, pijemo kavu, a on se ponasa kao da se nista nije dogodilo . Gledala sam ga iskreno s nekim nepovjerenjem barem pola sata.