moj zadnji jaci hiperfokus bio je kad sam bila u 37.tt i radila starijoj tortu za rodjendan.
unaprijed sam pripremila ticino smjesu i pocula zelju da na torti bude strumpf.
nisam imala u glavi ideju, to je islo malo po malo, moj prvi doticaj, uopce, ukrasavanja torti, jer sam poznata da su mi torte fine al izgledaju... (za jednu kesten roladu su rekli da izgleda ko konjsko govno. al su se udavili u njoj ).
toliko me ta ideja modeliranja preuzela i opcinila da sam ja 7h bez da sam pila, jela, pisala (sto je za te tjedne tesko, jako tesko), sjela, pomakla se dalje od pulta u kuhinji, napravila nekoliko "scenarija" i odlucila se za finalni i napravila ga i onda skuzila da mi je nesto cudno s nogama. naime, izgledala sam ko slonica noge mi nisu splasnule ni do iza poroda, a prenijela sam

od tada sam imala neke male hiperfokuse, kad bi naisla na neku zanimljivu temu pa istrazivala po netu, al pokusavam ih izbjeci.
jedan period sam imala los odnos sa starijom kad me tako obuzela jedna vrsta programiranja (ja sam drustvenjak, nikad nisam ucila programirati u zivotu). sebi za gust. kad sam zavrsila tj. dosla do jedne tocke, skuzila sam koliko sam je zanemarivala i koliko je ona skakala oko mene trazeci paznju. od tada me to ni malo ne privlaci, ko da sam se izgustala.
od tada izbjegavam takve situacije, jer kad me obuzmu, gotova sam i pate mi odnosi u rl. MM mi je uvijek prigovarao zasto te svoje "opsesije" ne mogu nikad unovciti i zasto tako ne radim ono sto mogu.