Moj zna proslovkat i napisat i najdulju riječ, al ne želi čitati. Bune ga jedino neka mala slova tipa b i d. Mala slova ne piše. Niti matematiku ne želi pismeno izračunat, al iz glave mu ide ko da je bar 2. razred. Broji do koliko hoćeš, parne, neparne, po 5 i 10. Do 1000 zna pročitat i napisat sve brojeve. Lani mu je pedica u školi na razgovoru rekla da je on tada bio jedini koji nije računao na prste.

Npr. pred 2 meseca priprema za njegov rođendan u vrtiću i htio bi da za svu djecu napravimo krune. Pitam koliko ih je obično u grupi.
T: Najčešće 9 dečkiju i 12 cura. To ti je 21. Treba nam 21 kruna.
Ja: Imam papire na koji nam stanu po 2 krune. Imam ih samo 8.
T: Ostat će ti pola papira, trebaju nam još 3.
Ja: kak si to izračunao?
T: Pa imamo za 16 kruna i treba nam još za 5.
Između svake računice je razmišljao tak da je optrčao krug oko šanka između dnevnog, kuhinje i blagavaone.
Najiskrenije blenula sam.