Razmisljala sam odakle vam ta hrpa ljudi koji vam komentiraju koliko bi trebali imati djece. Mene o tome pitaju kolegice i prijeateljice, pa onda ili pricam o tome malo opsirnije ili kazem kratko da bi s emotivne strane htjela jos jedno, ali sa prakticne strane je to onemoguceno. Oni sa kojima sam bliza, pitaju o toj prakticnoj strani, a oni sa kojima nisam, pristojno kimnu glavom i ne pitaju dalje. I upravo mi pade na pamet....lako je sa externim ljudima, ali sta kad me npr. muzeva familija pita zasto nejdemo na drugo?!? Sta da im kazem? Pa ne mogu im ispricati ono sto sam napisala u postu iznad! Oni ne znaju nista o nama jer smo predaleko, pa se prerijetko vidimo. Ajoooooj!