Ajme, tik do moje kuće je kineski restoran. Drži ga mladi bračni par. Odemo tu i tamo, obično i porazgovaramo s vlasnicom, draga je i komunikativna. Pred koji dan smo muž i ja bili tamo, čujemo konobaricu kako razgovara s nekom malom Splićankom o školi, ali ih ne vidimo. Poslije curica prošeta po restoranu i vidimo da je to kći vlasnika, Kineskinja, splitska prvašica. E to je bilo slatko! Pogotovo što malena nije od rođenja tu, možda tek zadnje tri godine.