Netko je spomenuo gatanje... Ja sam provela mladost gledajući u karte, he he he.... Kad se samo sjetim, gatale smo kolegica i ja hoćemo li proći ispit ili pasti, umjesto da se primimo knjige. Mlado i šašavo, ali bilo nam je lijepo i zabavno. I gledale smo u kavu, ali to mi nije išlo tak dobro, karte su bile moj medij, ne tarot nego obične.

I kasnije sam se s tim zabavljala i još imam svoj stari špil, baš mi ga je sin neki dan našao kad je bunario po ormaru. Dok sam se s tim zabavljala u mladosti, znalo se dogoditi i da pogodim svašta (teorija vjerojatnosti, he he he). Ali meni je to uvijek bio tako dobar način da druge ljude povučem za jezik da ispričaju stvari koje inače ne bi... nikad nisam mislila da je to nešto natprirodno. Ni previše ozbiljno.