Trebam pomoć oko problema sa dojenjem.

[SimpleD]

Molim Vas za pomoć, više ne znam koga pitati i kako riješiti problem, pa možda ovdje dobijem koji savjet. Prvo mi je dijete i imam sto pitanja, i ovo će biti malo poduži post Otvorila sam novu temu, jer sam nove i nisam našla postoji li zbirni topic za ovakve stvari.

Uglavnom, beba je rođena 05.04. sa 3800gr, a otpuštena sa 3550gr. Nije imala žuticu. Beba je u bolnici dojena svaka 3 sata 20 minuta i tako smo nastavili i doma. Prvih par dana bilo je sve ok, svaka tri sata se čak i sama budila i tražila. Međutim, dogodio se preokret, ni sama ne znam razlog (mislila sam treba se prilagoditi, nismo više u bolnici, stres, promjena), počela je jako plakati pri dojenju. Sve je počelo super, počne cicati i onda udri u plač. Ali ne plač, vrištanje. Udaranje nogicama, udaranje rukicama. Često se i izvija. Kaže pedijatrica da ukoliko to radi samo na cici da nije zabrinjavajuće. Onda počinje natezanje. Ide s glavicom i navlači bradavicu. Onda opet počne lijepo cicati i vuči. I opet vrištanje. Prvih par puta sam pomislila da više nije gladna (jer je vrijeme podoja trajalo oko 15-20min) ali sam vidjela da ona u tom vrištanju i dalje zijeva i traži sisu. Ali jednostavno neće. Onda bih je sljedećih sat vremena smirivala i pokušala opet. I opet. I opet. Svaki put ista priča. Sve dok se to sada nije svelo na to da čim dođe u doticaj sa sisom i proba, odmah udri u plač.

Prvih par dana nisam se toliko zamarala time jer sam mislila da se samo treba stabilizirati. Sve dok se nakon skoro 14 dana (18.4.) nismo vagali, a ona je dobila samo 200gr (3770gr). E to je onda bilo za brigu. Mislili smo, lijena je vući, iako je moje mlijeko curilo na sve strane. Onda smo pomislili da se mlijeko previše otupšta pa sam se počela malo izdajati prije svakog podoja. Počela sam ju hraniti na svakih dva sata. Ali bez učinka. E onda smo uveli bočicu. Netko će reći da smo pogriješili ali s obzirom koliko je malo napredovala to je u tom trenutku bilo neophodno.
Sve je to funkcioniralo kada sam ja imala veliku navalu mlijeka i uspjela sam se izdojiti za 5 min 125 mililitra. Sada mi se čini da to ide sve teže i teže. Sad uz velike napore uspijem izdojiti tek nekih 50mil.

E sad, problem se javlja sada kada imam kontrolu nad time koliko popije. Ovisi kako kada, nekad je uspijem dobiti malo duže na cici, a kada joj dajem na bočicu ona vuče i vuče, sve to traje i traje, a kada okrenem bočicu i pogledam, vidim da je popila tek nekih 15mil. Samo je jednom uspjela popiti 40mil odjednom.
Dobila sam savjete: stavlja ju češće na sisu, ali ona jednostavno neće ni zinuti kada nije gladna, a kada i je, kada joj stavim u usta ko da je "zagrizla govno". Ali stvarno. Sve me to jako frustrira. S vremenom postajem i ja nervozna. Plače ona, plačem ja.

E onda, tu nastupa moj suprug. Viče on gladna je, gladna je. Nije joj dosta. I tako smo uveli jedan obrok na večer ***-a. Vidi se mali pomak jer se čini sitija, i po noći ju dojim svaka 3-4 sata, na njen zahtjev. Moram napomenuti da ima dana, trenutaka, kada lijepo prihvati dojku i cica, i tako zaspi, ali sve je to nekako prekratko i sada kada znam kolko malo navuče na bočicu pitam se koliko zapravo pojede. Iskreno, u početku je dok je bila budna samo plakala i plakala, sada mi se čini malo zadovoljnija.
Sad nakon 4 tjedna (bili smo na vaganju 2.5.) dobila je sve skupa 800gr. Kaže pedijatrica da je to dovoljno, iako je to niža granica i mogla je dobiti i više. Nije zabrinjavajuće. Ali meni nekako je. S obzirom da smo uveli i ***. Znači, da je nismo toliko "šopali" ne bi dobila toliko.
5.4. rođena sa 3800
9.4. otpuštena sa 3550
18.4. vaganje 3770
22.4. vaganje 3820
24.4. vaganje 3950
2.5. vaganje 4130
Pregledavala joj je i patronažna i doktorica usta da nema gljivice. Nema. Sve ok. Uho, ok. Grlo, ok. Mokrih pelena ima dovoljno. I pokakanih je uvijek bilo dosta. Stolica: onako senfasto smeđa. Iako je jučer kakala samo jednom.

Znam da nisam jedina, ali ja sam na rubu živaca i iscrpljenosti. 100 savjeta ali nema učinka. Ne znam di griješim. Živimo u okolini gdje je dojenje postalo pravilo, i svako uvođenje Ad nailazi na neodobravanje. Ali više ne znam šta da radim. I ja naravno želim sve najbolje za svoje dijete. Ostajem li i bez mlijeka? Ili? Par dana je tražila malo više, pomislila sam da je to skok, ali sada više nisam sigurna. Kako ću znati kada je stvarno gladna? Prvih je dana plakala non-stop. Sad plače rjeđe. Čak je malo i budna i promatra svijet oko sebe. Dok opet ne počne plač.

Najgore je na večer. Neće sisu, neće bocu, neće spavati, vrišti. Imam osjećaj da kada nešto i pojede da tim vrištanjem sve potroši. Jedino je nosanjem i nunanjem nakon sat-dva uspijemo uspavati. Spava mirno, jako čvrsto. Toliko čvrsto da nam treba cijela vječnost da je probudimo. Toliko da opet prođe više od dva sata od zadnjeg "podoja" jer se nikako ne želi probuditi. Do sada jep o noći uvijek cicala, i tome sam se čudila, ali evo danas nešto malo i opet je zaspala. Onda joj u tom polusnu guram bocu. Ma kakvi.Svjesna sam i ja svoje nervoze. Imala sam jako puno šavova nakon poroda pa me kada sam došla doma jako boljelo, bila sam živčana, nisam se mogla kretati, ali izgurali smo i to. Sada kada bi sve već trebalo funkcionirati kako treba, nema pomaka. Smirenija jesam. Ali nakon cijelog dana guranja i odbijanja sise postanem razdražljiva.
Dok sama sebi stišćem cice, mlijeko ide van, ali dok se izdajam, jedva izdojim, napravim pauzu, masiram, stišćem, mlijeko ide, kada pumpam s izdajalicom jedva navučem mlijeko.

Htjela bih još samo napomenuti da je zadnjih dana počela jako bljucati. Podrignula ili ne, to u mlazu izađe iz nje. Zabrinuta sam.

Evo u ovom trenutku se više ne mogu svega ni sjetit šta nas muči... U svakom slučaju, hvala na bilo kakvom savjetu.

[KrisZg]

Za dojenje ce ti cure znati vise, bilo bi zgodno da i nazoves.Meni je proslo predugo od dojenja da bi ti tocno znala sve objasniti
U svakom slucaju drzi se.Ono sto znam je za to bljuckanje u mlazu, trebala bi se obratiti doktorici za to, moja necakinja je tako i imala je bakteriju koju je pokupila u bolnici.Nije zeljela jesti a ono sto bi pojela u mlazu bi izaslo van.Pogotovo ako u luku izbaci.

[KrisZg]

Zaboravih:

SOS - telefon za dojenje 01 61 77 520 i 091 22 77 220


5. svibnja 2003. godine krenuo je s radom Rodin SOS - telefon za dojenje. Otad do danas radi bez prestanka. Sve mame koje imaju problema, pitanja ili nedoumica oko dojenja slobodno nas mogu nazvati na ove telefone: 01 61 77 520 i 091 22 77 220.

Danas do 21h, radnim danima od 15-21h

[SimpleD]

Hvala ti na info. Razmišljam već par dana da nazovem.
U pon ću zvati pedijatricu za to bljuckanje da vidimo šta se događa.
Uz to, dajem joj već 10 dana bio gaiu, jer dosta prducka i napreže se, ne znam da li su to već grčići, ali nekada jako počne plakati kada prdi.

[BusyBee]

Nazovi SOS telefon. Puno si toga napisala, puno toga te muči i trebaš podršku prije svega, lakše će biti na telefon.
091 2277220

[paučica]

I ja mislim da ti je najbolji potez nazvati SOS. Sigurno ćeš dobiti najbolji savjet I puuuuno podrške.
Sretno!

[bubumam]

Nazovi sos. To su stvarno drage zene koje ce dati sve od sebe da ti pomognu.
A do tada te mogu utjesiti da niste premalo dobili, mi smo u prvom mjesecu dobili 560g i pedica savjetovala dohranu ad-om sto sam ja odbila. Stavljala sam malog na cicu svakih pola sata do sat vremena, i kad je trazio i kad nije.
Nisu sve bebe iste.
Sto se placa tice jesi je pokusala nositi u marami, to bebe jako vole, blizu mame su a i na taj nacin trose energiju. A i tebi ce biti lakse.
Sto se izdajanja tice, najvise i najlakse se mozes izdojiti rucno (ako imas pravilnu tehniku).

[Carmina406]

Neke bebe stalno dobivaju 500-600g mjesečno. Nisu sve iste. Pokušaj se opustiti. I ti i tvoj muž. Moji su oboje stalno plakali,stalno se budili a uopće nisu bili gladni. Nije glad jedini razlog zašto bebe plaču,ali mame nažalost gotovo uvijek pomisle prvo na to i posegnu za bočicom. S prvim djetetom to se i meni dogodilo i uvođenje bočice nije ništa promjenilo. Pazi da mokrih pelena ima dovoljno i da beba kaka,ako je to ok onda ne brini...voli,mazi i pazi svoju bebu. Zabrinula bih se jedino da ne postoji nikakav način da umirim bebu i da beba neprestaje nikako plakati. Moji su oboje stalno htjeli biti uz mene...prvo je beba 24h mogla biti na ciki,a druga u rukama. I još mi je tako. Valjda oni misle da su s mamom jedno tijelo. Drži se i ne brini,a SOS zovi svakako. Dobit ćeš sigurno dobre savjete

[S2000]

Ovo navecer mi zvuci kao vecernja nervoza. To ce proci kad malo poraste.
Za ovo ostalo ti drzim fige, da imas dovoljno snage i zivaca i strpljenja. Nije lako s bebama koje vriste na sisi i koje doje po 2-3minute. Ajd bar vam je napredak dobar, znaci da se ipak snalazite, zato se probaj opustiti. Moja je isto puno povracala u mlazu (evo i danas sa 7 mj je povratila veliku kolicinu jer je kasljala)...kazu da je to isto normalno. Da je refluks, povracala bi u mlazu iza svakog hranjenja. I nemaj brige sto ti je to prva beba, dobro ces se snaci. Ja se s drugom nikako nisam mogla snaci s hranjenjem, to su jednostavno tesko hranjiva djeca

Sent from my GT-I9195 using Tapatalk

[antea0]

Meni je bilo slično, pa možda još dok mi je friško moje iskustvo ti pomogne.

Uglavnom, beba je rođena 05.04. sa 3800gr, a otpuštena sa 3550gr. Nije imala žuticu. Beba je u bolnici dojena svaka 3 sata 20 minuta i tako smo nastavili i doma. Prvih par dana bilo je sve ok, svaka tri sata se čak i sama budila i tražila. Međutim, dogodio se preokret, ni sama ne znam razlog (mislila sam treba se prilagoditi, nismo više u bolnici, stres, promjena), počela je jako plakati pri dojenju. Sve je počelo super, počne cicati i onda udri u plač. Ali ne plač, vrištanje. Udaranje nogicama, udaranje rukicama. Često se i izvija. Kaže pedijatrica da ukoliko to radi samo na cici da nije zabrinjavajuće. Onda počinje natezanje. Ide s glavicom i navlači bradavicu. Onda opet počne lijepo cicati i vuči. I opet vrištanje. Prvih par puta sam pomislila da više nije gladna (jer je vrijeme podoja trajalo oko 15-20min) ali sam vidjela da ona u tom vrištanju i dalje zijeva i traži sisu. Ali jednostavno neće. Onda bih je sljedećih sat vremena smirivala i pokušala opet. I opet. I opet. Svaki put ista priča. Sve dok se to sada nije svelo na to da čim dođe u doticaj sa sisom i proba, odmah udri u plač.

Kod mene se uspostavilo da je bila puna zraka i da je morala prdnuti. Nama je pedijatrica dala probiotik pa je bilo bolje, ali je i dalje znala tako plakati.

Prvih par dana nisam se toliko zamarala time jer sam mislila da se samo treba stabilizirati. Sve dok se nakon skoro 14 dana (18.4.) nismo vagali, a ona je dobila samo 200gr (3770gr). E to je onda bilo za brigu. Mislili smo, lijena je vući, iako je moje mlijeko curilo na sve strane. Onda smo pomislili da se mlijeko previše otupšta pa sam se počela malo izdajati prije svakog podoja. Počela sam ju hraniti na svakih dva sata. Ali bez učinka. E onda smo uveli bočicu. Netko će reći da smo pogriješili ali s obzirom koliko je malo napredovala to je u tom trenutku bilo neophodno.
Sve je to funkcioniralo kada sam ja imala veliku navalu mlijeka i uspjela sam se izdojiti za 5 min 125 mililitra. Sada mi se čini da to ide sve teže i teže. Sad uz velike napore uspijem izdojiti tek nekih 50mil.

Ja sam isto mislila da je lijena vući, a iz mene je teklo u potocima. Počela sam se isto izdajati i davati joj na bočicu, ali ni to nije pomoglo.

E sad, problem se javlja sada kada imam kontrolu nad time koliko popije. Ovisi kako kada, nekad je uspijem dobiti malo duže na cici, a kada joj dajem na bočicu ona vuče i vuče, sve to traje i traje, a kada okrenem bočicu i pogledam, vidim da je popila tek nekih 15mil. Samo je jednom uspjela popiti 40mil odjednom.
Dobila sam savjete: stavlja ju češće na sisu, ali ona jednostavno neće ni zinuti kada nije gladna, a kada i je, kada joj stavim u usta ko da je "zagrizla govno". Ali stvarno. Sve me to jako frustrira. S vremenom postajem i ja nervozna. Plače ona, plačem ja.

Kad sam došla do te faze da mi je svaki podoj bio sa salvom suza poludila sam i dala joj dudu. Na kraju je ispalo da je ona htjela malo dudati, a kako bi meni curilo mlijeko čim bi se ona približila cici ona bi bila ljuta jer nija bila gladna.

E onda, tu nastupa moj suprug. Viče on gladna je, gladna je. Nije joj dosta. I tako smo uveli jedan obrok na večer ***-a. Vidi se mali pomak jer se čini sitija, i po noći ju dojim svaka 3-4 sata, na njen zahtjev. Moram napomenuti da ima dana, trenutaka, kada lijepo prihvati dojku i cica, i tako zaspi, ali sve je to nekako prekratko i sada kada znam kolko malo navuče na bočicu pitam se koliko zapravo pojede. Iskreno, u početku je dok je bila budna samo plakala i plakala, sada mi se čini malo zadovoljnija.
Sad nakon 4 tjedna (bili smo na vaganju 2.5.) dobila je sve skupa 800gr. Kaže pedijatrica da je to dovoljno, iako je to niža granica i mogla je dobiti i više. Nije zabrinjavajuće. Ali meni nekako je. S obzirom da smo uveli i ***. Znači, da je nismo toliko "šopali" ne bi dobila toliko.
5.4. rođena sa 3800
9.4. otpuštena sa 3550
18.4. vaganje 3770
22.4. vaganje 3820
24.4. vaganje 3950
2.5. vaganje 4130
Pregledavala joj je i patronažna i doktorica usta da nema gljivice. Nema. Sve ok. Uho, ok. Grlo, ok. Mokrih pelena ima dovoljno. I pokakanih je uvijek bilo dosta. Stolica: onako senfasto smeđa. Iako je jučer kakala samo jednom.

Nemoj uopće gledati na kilažu, to će te samo frustrirati. Moja je puno dobivala pa se nisam valjda još dodatno brinula.

Znam da nisam jedina, ali ja sam na rubu živaca i iscrpljenosti. 100 savjeta ali nema učinka. Ne znam di griješim. Živimo u okolini gdje je dojenje postalo pravilo, i svako uvođenje Ad nailazi na neodobravanje. Ali više ne znam šta da radim. I ja naravno želim sve najbolje za svoje dijete. Ostajem li i bez mlijeka? Ili? Par dana je tražila malo više, pomislila sam da je to skok, ali sada više nisam sigurna. Kako ću znati kada je stvarno gladna? Prvih je dana plakala non-stop. Sad plače rjeđe. Čak je malo i budna i promatra svijet oko sebe. Dok opet ne počne plač.

Sigurno ne ostaješ bez mlijeka dok god redovito dojiš.

Najgore je na večer. Neće sisu, neće bocu, neće spavati, vrišti. Imam osjećaj da kada nešto i pojede da tim vrištanjem sve potroši. Jedino je nosanjem i nunanjem nakon sat-dva uspijemo uspavati. Spava mirno, jako čvrsto. Toliko čvrsto da nam treba cijela vječnost da je probudimo. Toliko da opet prođe više od dva sata od zadnjeg "podoja" jer se nikako ne želi probuditi. Do sada jep o noći uvijek cicala, i tome sam se čudila, ali evo danas nešto malo i opet je zaspala. Onda joj u tom polusnu guram bocu. Ma kakvi.Svjesna sam i ja svoje nervoze. Imala sam jako puno šavova nakon poroda pa me kada sam došla doma jako boljelo, bila sam živčana, nisam se mogla kretati, ali izgurali smo i to. Sada kada bi sve već trebalo funkcionirati kako treba, nema pomaka. Smirenija jesam. Ali nakon cijelog dana guranja i odbijanja sise postanem razdražljiva.
Dok sama sebi stišćem cice, mlijeko ide van, ali dok se izdajam, jedva izdojim, napravim pauzu, masiram, stišćem, mlijeko ide, kada pumpam s izdajalicom jedva navučem mlijeko.

Htjela bih još samo napomenuti da je zadnjih dana počela jako bljucati. Podrignula ili ne, to u mlazu izađe iz nje. Zabrinuta sam.

Evo u ovom trenutku se više ne mogu svega ni sjetit šta nas muči... U svakom slučaju, hvala na bilo kakvom savjetu.

Ovo ti je vjerojatno večernja nervoza. Moja se nikako nije do prije 2 tjedna navečer mogla smiriti osim nunanajem i dudom. Znala bi navečer cicati po sat vremena jednu cicu i plakati pa cicati drugu još pola sata pa dalje plakati, dok ne bi zaspala. Sa 6 tjedana po noći je spavala 6 sati u komadu. Mislim da možda nije potrebno da ju budiš po noći ako dobro spava, ja sam se isto bojala, ali je na kraju ispalo kad je počela trebati više hrane počela se opet buditi po noći i tražiti.
Sad kako koji dan. Ponekad jede na svaka 2 sata i to tako silovito cica kao da nikada nije jela, ponekad nakon 4 jedva nešto pojede. Ima dana kad po noći cica svaka 2 sata, a onda nekoliko dana ne traži uopće po 6 sati. Ima dana da kaka ko luda, a pak drugih dana jedva.
Ja sam se isto jako brinula oko svega, na kraju sam zaključila kako ni meni svaki dan nije isti tako ni njoj. Sad ponekad budem skoro pa ljubomorna na dudu, jer se u početku znala maziti sa cicom, a sad joj je cica uglavnom hrana, a duda za smirivanje.
Da te utješim da je meni zbog toga što sam joj u početku davala cicu svaki put kad je plakala (a nije bila popiškana ili kakana) navukla toliko mlijeka da sam stalno bila mokra i na kraju sam na bradavicama dobila gljivice, ona po guzi i u ustima (ali to nitko nije vidio jer su na zubnom mesu). I dalje mi je ponekad teško, ali idemo dan po dan.
Nadam se da će ti bar nešto pomoći. Drži se.