Trebam pomoć oko problema sa dojenjem.

[antea0]

Meni je bilo slično, pa možda još dok mi je friško moje iskustvo ti pomogne.

Uglavnom, beba je rođena 05.04. sa 3800gr, a otpuštena sa 3550gr. Nije imala žuticu. Beba je u bolnici dojena svaka 3 sata 20 minuta i tako smo nastavili i doma. Prvih par dana bilo je sve ok, svaka tri sata se čak i sama budila i tražila. Međutim, dogodio se preokret, ni sama ne znam razlog (mislila sam treba se prilagoditi, nismo više u bolnici, stres, promjena), počela je jako plakati pri dojenju. Sve je počelo super, počne cicati i onda udri u plač. Ali ne plač, vrištanje. Udaranje nogicama, udaranje rukicama. Često se i izvija. Kaže pedijatrica da ukoliko to radi samo na cici da nije zabrinjavajuće. Onda počinje natezanje. Ide s glavicom i navlači bradavicu. Onda opet počne lijepo cicati i vuči. I opet vrištanje. Prvih par puta sam pomislila da više nije gladna (jer je vrijeme podoja trajalo oko 15-20min) ali sam vidjela da ona u tom vrištanju i dalje zijeva i traži sisu. Ali jednostavno neće. Onda bih je sljedećih sat vremena smirivala i pokušala opet. I opet. I opet. Svaki put ista priča. Sve dok se to sada nije svelo na to da čim dođe u doticaj sa sisom i proba, odmah udri u plač.

Kod mene se uspostavilo da je bila puna zraka i da je morala prdnuti. Nama je pedijatrica dala probiotik pa je bilo bolje, ali je i dalje znala tako plakati.

Prvih par dana nisam se toliko zamarala time jer sam mislila da se samo treba stabilizirati. Sve dok se nakon skoro 14 dana (18.4.) nismo vagali, a ona je dobila samo 200gr (3770gr). E to je onda bilo za brigu. Mislili smo, lijena je vući, iako je moje mlijeko curilo na sve strane. Onda smo pomislili da se mlijeko previše otupšta pa sam se počela malo izdajati prije svakog podoja. Počela sam ju hraniti na svakih dva sata. Ali bez učinka. E onda smo uveli bočicu. Netko će reći da smo pogriješili ali s obzirom koliko je malo napredovala to je u tom trenutku bilo neophodno.
Sve je to funkcioniralo kada sam ja imala veliku navalu mlijeka i uspjela sam se izdojiti za 5 min 125 mililitra. Sada mi se čini da to ide sve teže i teže. Sad uz velike napore uspijem izdojiti tek nekih 50mil.

Ja sam isto mislila da je lijena vući, a iz mene je teklo u potocima. Počela sam se isto izdajati i davati joj na bočicu, ali ni to nije pomoglo.

E sad, problem se javlja sada kada imam kontrolu nad time koliko popije. Ovisi kako kada, nekad je uspijem dobiti malo duže na cici, a kada joj dajem na bočicu ona vuče i vuče, sve to traje i traje, a kada okrenem bočicu i pogledam, vidim da je popila tek nekih 15mil. Samo je jednom uspjela popiti 40mil odjednom.
Dobila sam savjete: stavlja ju češće na sisu, ali ona jednostavno neće ni zinuti kada nije gladna, a kada i je, kada joj stavim u usta ko da je "zagrizla govno". Ali stvarno. Sve me to jako frustrira. S vremenom postajem i ja nervozna. Plače ona, plačem ja.

Kad sam došla do te faze da mi je svaki podoj bio sa salvom suza poludila sam i dala joj dudu. Na kraju je ispalo da je ona htjela malo dudati, a kako bi meni curilo mlijeko čim bi se ona približila cici ona bi bila ljuta jer nija bila gladna.

E onda, tu nastupa moj suprug. Viče on gladna je, gladna je. Nije joj dosta. I tako smo uveli jedan obrok na večer ***-a. Vidi se mali pomak jer se čini sitija, i po noći ju dojim svaka 3-4 sata, na njen zahtjev. Moram napomenuti da ima dana, trenutaka, kada lijepo prihvati dojku i cica, i tako zaspi, ali sve je to nekako prekratko i sada kada znam kolko malo navuče na bočicu pitam se koliko zapravo pojede. Iskreno, u početku je dok je bila budna samo plakala i plakala, sada mi se čini malo zadovoljnija.
Sad nakon 4 tjedna (bili smo na vaganju 2.5.) dobila je sve skupa 800gr. Kaže pedijatrica da je to dovoljno, iako je to niža granica i mogla je dobiti i više. Nije zabrinjavajuće. Ali meni nekako je. S obzirom da smo uveli i ***. Znači, da je nismo toliko "šopali" ne bi dobila toliko.
5.4. rođena sa 3800
9.4. otpuštena sa 3550
18.4. vaganje 3770
22.4. vaganje 3820
24.4. vaganje 3950
2.5. vaganje 4130
Pregledavala joj je i patronažna i doktorica usta da nema gljivice. Nema. Sve ok. Uho, ok. Grlo, ok. Mokrih pelena ima dovoljno. I pokakanih je uvijek bilo dosta. Stolica: onako senfasto smeđa. Iako je jučer kakala samo jednom.

Nemoj uopće gledati na kilažu, to će te samo frustrirati. Moja je puno dobivala pa se nisam valjda još dodatno brinula.

Znam da nisam jedina, ali ja sam na rubu živaca i iscrpljenosti. 100 savjeta ali nema učinka. Ne znam di griješim. Živimo u okolini gdje je dojenje postalo pravilo, i svako uvođenje Ad nailazi na neodobravanje. Ali više ne znam šta da radim. I ja naravno želim sve najbolje za svoje dijete. Ostajem li i bez mlijeka? Ili? Par dana je tražila malo više, pomislila sam da je to skok, ali sada više nisam sigurna. Kako ću znati kada je stvarno gladna? Prvih je dana plakala non-stop. Sad plače rjeđe. Čak je malo i budna i promatra svijet oko sebe. Dok opet ne počne plač.

Sigurno ne ostaješ bez mlijeka dok god redovito dojiš.

Najgore je na večer. Neće sisu, neće bocu, neće spavati, vrišti. Imam osjećaj da kada nešto i pojede da tim vrištanjem sve potroši. Jedino je nosanjem i nunanjem nakon sat-dva uspijemo uspavati. Spava mirno, jako čvrsto. Toliko čvrsto da nam treba cijela vječnost da je probudimo. Toliko da opet prođe više od dva sata od zadnjeg "podoja" jer se nikako ne želi probuditi. Do sada jep o noći uvijek cicala, i tome sam se čudila, ali evo danas nešto malo i opet je zaspala. Onda joj u tom polusnu guram bocu. Ma kakvi.Svjesna sam i ja svoje nervoze. Imala sam jako puno šavova nakon poroda pa me kada sam došla doma jako boljelo, bila sam živčana, nisam se mogla kretati, ali izgurali smo i to. Sada kada bi sve već trebalo funkcionirati kako treba, nema pomaka. Smirenija jesam. Ali nakon cijelog dana guranja i odbijanja sise postanem razdražljiva.
Dok sama sebi stišćem cice, mlijeko ide van, ali dok se izdajam, jedva izdojim, napravim pauzu, masiram, stišćem, mlijeko ide, kada pumpam s izdajalicom jedva navučem mlijeko.

Htjela bih još samo napomenuti da je zadnjih dana počela jako bljucati. Podrignula ili ne, to u mlazu izađe iz nje. Zabrinuta sam.

Evo u ovom trenutku se više ne mogu svega ni sjetit šta nas muči... U svakom slučaju, hvala na bilo kakvom savjetu.

Ovo ti je vjerojatno večernja nervoza. Moja se nikako nije do prije 2 tjedna navečer mogla smiriti osim nunanajem i dudom. Znala bi navečer cicati po sat vremena jednu cicu i plakati pa cicati drugu još pola sata pa dalje plakati, dok ne bi zaspala. Sa 6 tjedana po noći je spavala 6 sati u komadu. Mislim da možda nije potrebno da ju budiš po noći ako dobro spava, ja sam se isto bojala, ali je na kraju ispalo kad je počela trebati više hrane počela se opet buditi po noći i tražiti.
Sad kako koji dan. Ponekad jede na svaka 2 sata i to tako silovito cica kao da nikada nije jela, ponekad nakon 4 jedva nešto pojede. Ima dana kad po noći cica svaka 2 sata, a onda nekoliko dana ne traži uopće po 6 sati. Ima dana da kaka ko luda, a pak drugih dana jedva.
Ja sam se isto jako brinula oko svega, na kraju sam zaključila kako ni meni svaki dan nije isti tako ni njoj. Sad ponekad budem skoro pa ljubomorna na dudu, jer se u početku znala maziti sa cicom, a sad joj je cica uglavnom hrana, a duda za smirivanje.
Da te utješim da je meni zbog toga što sam joj u početku davala cicu svaki put kad je plakala (a nije bila popiškana ili kakana) navukla toliko mlijeka da sam stalno bila mokra i na kraju sam na bradavicama dobila gljivice, ona po guzi i u ustima (ali to nitko nije vidio jer su na zubnom mesu). I dalje mi je ponekad teško, ali idemo dan po dan.
Nadam se da će ti bar nešto pomoći. Drži se.