Hm, vrtlarski stil... Meni zvuči jako idealizovano.
Jer, kada bih pustila svoju ćerku da ostvari svoje unutrašnje biće, bojim se da bih dobila pricezu koja bi bila zadivljujućeg intelekta i energije, beskonačno zabavna i obrazovana, rođena glumica i zabavljačica, ali bi morala da ima i ličnog slugu koji će da je hrani, oblači, češlja, sklanja za njom i planira slične trivijalnosti.
Kad bolje razmislim, to i jeste život jedne dive.
Samo ja imam predrasude o tome...
Problem je zapravo, sličan kao što je čokolada, mislim, napisala-ona ili ne prepoznaje svoje potrebe ili ih aktivno zanemaruje. Radije će se svađati mrtva gladna deset minuta oko ručka nego sesti dva minuta i pojesti nešto. Što mene naravno, izluđuje.