ma, sve je ovo pojednostavljivanje, jer, recepta nema, 1000 sit. traži 1000 različitih reakcija.
U ovakvim raspravama je jako važno voditi računa o kojoj dobi govorimo, ne ponašamo se isto u parku sa dvogodišnjakom i s šestogodišnjakom, ni u vrtiću ni nigdje...
Ja nisam netko tko je prirodno sklon objašnjavanju, moja spontana reakcija je: zato, točka. Tako ja nikada neću preći u preobjašnjavanje, ali to opet ovisi o dobi. Ako mi se dvogodišnjem djetetu neda ostati u vrticu onda ću ga na brzinu ostaviti, pozdraviti i otići jer vjerujem da će lakše skužiti činjenicu da me nema nego moje uporno ponavljanje da me neće biti jer moram raditi. Ako je u takvom raspoloženju moja šestogodišnjakinja onda, po meni, ona zaslužuje moje strpljenje i objašnjavanje, ponavljanje jer polazim od toga da njezina prva ideja nije manipulirati sa mnom već da postoji neki razlog zašto joj se neda taj dan ostati u vrtiću (nije se naspavala, umorna je, dočekala ju je teta koju baš i ne ljubi i sl.).