Ja kažem : Idemo kući za 10 minuta pa opet za 5 i onda kažem: Recite boooog! I krenem... Ako krene prigovaranje, primim za ruku i vodim, ako krene urlanje, nosim... Nezgodno je ako obojica urliču, jer su stvarno teški, ali to se rijetko događa.
I by the way, ne znam čitamo li mi istog Juula... Meni su te osjećajne samoobjašnjavajućedobesvijesti majke nešto strašno nesimpatično, a Juul mi je baš legao.
Ja kad ima papercut volim da mi se kaže Nije ništa strašno... inače bih mogla valjda sat vremena gledat u prst i mislit Boooli a to mi ne pomaže. Ovako krenem dalje pa manje boli.