Pa, da, svodi se na to-moraš imati dobar mamacbubica27 prvotno napisa
Onda "Idemo kući pa ćemo gledat crtićei jest hrenovke
"
.
A meni je to bila svetska misterija pre tri godine - kako tuđa deca uvek lepo i sa osmehom idu kući iz parka, a samo moja urliče kao da je koljem?
Pa sam malo prisluškivala, gledala-i shvatim-tuđa deca dolaze retko i odlaze uz kojekakva roditeljska obećanja koječega. A mi dolazimo svaki dan i idemo jer "moramo da idemo".
Pa sam mislila, ta neću je valjda svaki dan mititi sladoledom. Neka nauči da se jednom mora ići kući.
Pa je u računicu upao i beba bata, koji "je umoran". Pa jedno vreme nismo ni išli. Pa smo išli, a oni vrištali u duetu. Pa sam proredila odlaske, i uvela mito. U međuvremenu je, o čuda moga velikoga, kod moje cure od 5 godina počela actually da pali moja rečenica-"Ali JA sam umorna i JA se osećam grozno ako ti kreneš da urlaš da nećeš kući!" Ali, avaj, sin je i dalje u fazi izuzetno glasnog urlikanja jer neeeeećeeee kuuuuućiiiiiii.
I tako, do daljnjeg ostajem u režimu nešto ređih poseta parku+mamac do kuće.
Jedino se češće zapitam da li je sin stvarno lakše odgojiv ili sam ja samo kvarno promenila strategije i ciljeve?
 |
|||
Odgovori s citatom