Nešto kao loša veza...

[pulinka]

Razgovor i obrada kod dobrog psihologa može vam puno pomoći da (obje) shvatite zbog čega se tako impulzivno ponaša. Vrlo mi je poznata ta potreba da sve prokomentira, sve dodiruje, da stalno bude protiv, da ne nauči iz posljedice, da ne predvidi da će se stvari ponavljati, da šizi na sebe jer je pošizila, a osobito su frustrirajuće te pripreme za izlazak i puknuće netom prije otvaranja vrata stana.
Ne neka standardna, nego željezna disciplina i dosljednost, kako Peterlin zna reći "roditeljski terorizam" te bivanje 10 koraka ispred nje u svemu (planirati, na vrijeme najaviti, preduhitriti), osnova je relativno mirne svakodnevice.

Ovo podebljano sam pročitala već na nekoliko tema i jaaako mi je bolna tačka kod moje ćerke.
KAKO takva deca uopšte uče? KAKO se postigne da čuju?
Jer ja imam utisak da moja uči samo ako HOĆE da nauči. Za svaki nauk joj treba neki klik u glavi. Ili neka užasno drastična posledica (a ni to često nije dovoljno).
Pri tome, ako HOĆE da nešto nauči, naučiće za tren ili, ako je teže, opsesivno će vežbati dok ne nauči.

Šafran, postoji jasna razlika između deteta koje je "razmaženo" i onog koje je impulsivno.
Razmaženo dete će da urla-jer mu je dopušteno. I jednom kad se granice postave jasno i dosledno promeniće ponašanje.
Impulsivno dete će da urla-jer mu je prag frustracije nenormalno nizak i ono oseća POTREBU da zaurla za svaku sitnicu.
I ti možeš takvo dete kažnjavati zbog urlanja dosledno i utrenirati ga puno drastičnijim metodama od proseka da u jednom momentu prestane da urla-ali će to dete svaki put i dalje osetiti POTREBU da urla u situacijama u kojima drugo dete uopšte ne oseća taj nivo frustracije. I ispoljavaće svoju frustraciju na neki način i dalje, a roditelj će neminovno primetiti da mu se dete razlikuje od druge dece.
Bar do toga sam ja došla sa svojom ćerkom.
Jer ja mogu svakoga dana sa gvozdenim strpljenjem kažnjavati ćerkin bes kada joj kažem da je vreme da se obuče ili jede, ali duboko u sebi, jedino što mogu da primetim je da je krajnje neobično da dete od pet godina uopšte oseća bes na običnu životnu činjenicu da se treba obući?

[šafran]

ali duboko u sebi, jedino što mogu da primetim je da je krajnje neobično da dete od pet godina uopšte oseća bes na običnu životnu činjenicu da se treba obući?

Da, upravo o tome govorim, i danas je takve djece, što ja ne mogu da ne primjetim, neobično puno.

[cvijeta73]

Da, upravo o tome govorim, i danas je takve djece, što ja ne mogu da ne primjetim, neobično puno.

i to je ono što je - pozitivno.
jer naravno da kćer od pulinke, impulzivna il razmažena, ne bi urlala da je odgojena npr u strahu od batina il kazne ako urla. hbg, ne bi. ako s te strane gledaš, onda i možeš upor+trijebiti izraz - razmažen. no, onda takva impulzivna djeca u stvari pate. stalno se susprežu. a ovako pate njihovi roditelji što je ipak bolja varijanta

[šafran]

i to je ono što je - pozitivno.
jer naravno da kćer od pulinke, impulzivna il razmažena, ne bi urlala da je odgojena npr u strahu od batina il kazne ako urla. hbg, ne bi. ako s te strane gledaš, onda i možeš upor+trijebiti izraz - razmažen. no, onda takva impulzivna djeca u stvari pate. stalno se susprežu. a ovako pate njihovi roditelji što je ipak bolja varijanta

Pa jbg sad, to jeste pozitivno, ne mogu tu sad ići protiv sebe, osim kimnut glavom, pošto sam i sama zahebano čeljade, impulzivna do bola, mene ni batine nisu mogle ukrotiti
Da, da, kod mene kuhača stvarno nije palila, kad malo bolje razmislim, kod mene ništa nije palilo, ja sam uvijek bila onkraj razumnoga

[pulinka]

Pa jbg sad, to jeste pozitivno, ne mogu tu sad ići protiv sebe, osim kimnut glavom, pošto sam i sama zahebano čeljade, impulzivna do bola, mene ni batine nisu mogle ukrotiti
Da, da, kod mene kuhača stvarno nije palila, kad malo bolje razmislim, kod mene ništa nije palilo, ja sam uvijek bila onkraj razumnoga

LOL pa šta se onda čudiš !

I ja sam bila slična, pa se ne čudim na koga je dete, a i cela familija mi je puna, hm, osobenih ličnosti...

Ne urla mi dete više, ili bar vrlo retko, ali se mršti, kezi, lupa nogom, puhće, uzdiše, kao tinejdžer, na recimo ljubaznim glasom izrečeno: "Obuci se!"
I mogu ja nju utrenirati da ne radi ni to, da ne odaje nikakav znak ljutnje u tom momentu, ali će ona, šta ja znam, gristi nokte, ili štipnuti brata, ili već na nešto istresti agresiju, JER SE ONA I DALJE OSEĆA FRUSTRIRANO. A to je ono što je meni bizarno, jer ona umela da se kompletno obuče i svuče negde pre trećeg rođendana. Ali nju i dalje mrzi da se sama obuče, nakon toliko vremena!
Tj. nemam ja problem sa vaspitanjem ćerke, nego upravo sa time kako će ona da živi sama sa sobom.

[šafran]

Šafran, postoji jasna razlika između deteta koje je "razmaženo" i onog koje je impulsivno.
Razmaženo dete će da urla-jer mu je dopušteno. I jednom kad se granice postave jasno i dosledno promeniće ponašanje.
Impulsivno dete će da urla-jer mu je prag frustracije nenormalno nizak i ono oseća POTREBU da zaurla za svaku sitnicu.

Zar nismo svi mi ponekad manje ili više impulzivni? Život jednostavno nije ravna cesta, i djeca, to jest i ove nove generacije, usprkos manjoj ili većoj osviješentosti današnjih roditelja to također moraju naučiti. Nije naša dužnost da hodamo sa metlom u ruci ispred njih.

Naravno da ima i djece i roditelja kojima je potrebna stručna pomoć, i sreća je da je danas mogu i dobiti, lakše nego nekada, ali ipak čini mi se da se ponekad nehotično odlazi u tu drugu krajnost, jednostavno zato što si to danas možemo priuštiti.