Evo, volontiraću za raspravu o evoluciji , bar donekle.
Recimo, ta vremenska skala je ključna. Kako je Zuska rekla, običaji koje je ona opisala su relativno bliski našem vremenu, reč je o stotinama godina.
Ako odeš nekih sto HILJADA godina unazad, naći ćeš na isto ono što imaš i danas-majke koje brinu za svoju decu i porodičnu organizaciju.
Nismo se mi baš tako puno odmakli u evoluciji kao što bi se možda očekivalo, iako evoluiramo brzo.
Uređenje kakvo Zuska opisuje bi se pre moglo svrstati pod ljudski eksperiment (ja bih ga nazvala izopačenost, ali to je baš lično moje mišljenje), ali na velikoj skali, naše uređenje je odavno porodično, a uvek postoji osoba koja ima ulogu majke u ranom detinjstvu.
Uostalom, i taj običaj davanja dece dojkinjama, je bio, koliko se sećam, mahom ograničen na gospodu, mislim, ok, Parižanke svih slojeva su davale decu na selo (i time im verovatno spašavale život od neljudskih uslova u gradu), ali kome su davale svoju decu seljanke?
Osim toga, rađanje gomile dece i jeste noviji trend, nastao sa poljoprivredom. Dok su bili lovci sakupljači, rađalo se otprilike jedno dete na 5 godina, slično kao kod orangutana, jer majka zbog dugog dojenja i ograničenih resursa u ishrani dugo nije mogla ni začeti sledeće dete, ako je prethodno bilo živo i zdravo. Deca su stoga bila puno ređa nego u poljoprivrednim društvima, a time i cenjenija, uslovno rečeno.