enole, u toj dobi smo svom kupili neki pribor za jelo, za djecu, na autiće i dječaka sa psom i to mu je bilo strašno fora. Prije toga je jeo isključivo jako miksano (i tako jedva i jako malo) jer su mu svi zubi do tada mučki i bez stanke nicali. S tim priborom je krenuo sam u operaciju i kad nije gladan fora mu je što jede sam - onda su odjednom sve morali biti komadići, tj. jela na žlicu ili nabadanja zrnaca vilicom. Nekad nabada pola sata na vilicu grah, zrno po zrno. Tada im ne treba ni TV ni išta slično. Njima je to jako važno, budu si veliki i ponosni. Sad kao veliki uzima nož i vilicu u restoranu i ne mrda, sjecka, operira, a nešto i pojede.