A moram mirovati, tak su mi rekli, jer sam za prst prohodna do unutarnjeg ušća. Dođe mi nekad sestrična, ali ne toliko često.
Danas buljim u tv.
Zapravo mi je teško mislit o bilo čemu osim o onome što me muči - a to su sad ti pokreti. Preplave me misli da će se nešto loše desiti - teorija je tisuću, od loših protoka, manjka plodne vode, pa nadalje,...a ja neću na vrijeme reagirati, a kako bi moja psih rekla, ja nemam taj mehanizam koji drži strah pod kolikom-tolikom kontrolom, mene satre do kraja. Zato mi trebaju lijekovi koje sad ne pijem.

Možda bi mi stvarno bilo bolje u bolnici, iako mi ni tamo neće radit bog zna što, al nekako mislim ako bi me nadzirali, bila bih mirnija. Pod uvjetom da me stvarno nadziru. Koliko god zvuči bolesno, to bi me umirilo.

Čitat knjigu mi je znanstvena fantastika - jedna stranica pet puta. Imam DVD-ove Seksa i grada, to ću si stavit sad.