Znam ja jako dobro da je njoj jako tesko u drugom gradu gdje je otisla i ostala zbog ljubavi. Tamo ne moze na nikoga racunati. Cijeli stan u djeca su na njenim ledjima. Pod stresom je i stalno nervozna. NM je musko s velikim M. Ne pomaze po kuci, a kad bas mora onda pomogne oko djece. Na njegove isto ne moze racunati. Zivjela sam s njima i znam da joj je tesko. Dok sam bila tamo pomogla san koliko sam mogla. Uskakala umhesto NM. I jako mi je zao sto je pod tolikim opterecenjem.

Zato sam dugo pravdala njeno ponasanje ( govorila sam sebi i mami nije joj lako treba ju razumjeti),ali sve ima svoje granice. Ne moze to stalno biti izgovor za vrijedjanje i omalovazavanje.

Nisam ja kriva sto MM pomaze i sudjeluje u svemu i sto mogu racunat na svekrvu.

Cesto ismijava neke moje izbore, a mislim da zapravo i ona zeljela da je kod nje tako (mm pere sudje, mazi me po busici, starije dijete jos siki pa je mala beba, a njeno vise ne pa nije mala beba ...)