Nego, da sad u miru i raskoši tipkovnice napišem svoje dojmove od jučer.

Dakle, krenula sam s idejom da ni ne ulazim ako bude velika gužva na parkingu. Došle smo oko 17, još je bilo mjesta na parkingu, unutra gužva poprilična, ali niš veća nego subotom u Grazu.
Nisam došla razgledavati, htjela sam kupiti tih par sitnica... ubacila Smjehuljicu u kolica, na njih montirala vrećicu, prozujala po odjelima, našla te famozne kukice koje smo zaboravili kupiti u Grazu, još par sitnica, neplanirano su u torbu upale još i dvije igračke, preslatka sova za na ruku http://www.ikea.com/hr/hr/catalog/products/50216093/ i brodić za kadu (neki dan sam pobacala hrpu gumenih igračaka za kupanje, pa je bilo ok da se obnovi kolekcija).
Na blagajni smo bile druge na redu.
Na svakoj blagajni dva (zgodna) mladca koji su spakirali moje stvari u vrećice vrlo pažljivo, rekli mi u kojoj vrećici su lomljive stvari, stavili vrećice na kolica... Još smo skočile do Ikea food kupiti paketić lososa za mamu i kekse za tatu, tu je Smhejuljica postala jako kenjkava jer je baš bila velika gužva, pa sam ju izvadila iz kolica i polu nosila dok je sjedila na ručki od kolica. Kupci su nas pustili preko reda, (što nikad nisam doživjela), jedna žena je uzela stvari iz mojih ruku, stavila ih na blagajnu i na kraju složila u vrećicu. Bila sam u šoku, pa sam komentirala da ne samo prodavači, nego da su i kupci izuzetno ljubazni. Prodavačica je rekla da takva atmosfera vlada cijeli dan.

Kad smo izašle van, jedna od vrećica na kolicima se prevrnula i pala na pod (to nisu kolica s košarom, već ona za objesiti žutu Ikea torbu). Oni zgodni dečki s blagajne su mudro onu sa staklom stavili bliže stražnjem dijelu kolica, pa je sve ostalo cijelo. U roku keks su se stvorila tri tipa, redari, podigli posrnulu vrećicu, a jedan se ponudio da odgura kolica do auta. Ma ne treba, daleko smo, rekoh. Nema veze, odvrati on, uzme kolica, odgura ih do auta, malo prije auta mi najavi da nek ja samo otvorim prtljažnik, a on će staviti vrećice u auto.

Napustile smo parking u 18.30, ne pamtim kad sam tako zadovoljna izašla iz dućana.
Unatoč gužvi (koje se grozim), obavila sam sve jako brzo, a zahvaljujući toj istoj gužvi nisam kupila ništa drugo osim onog po što sam došla.

I... tako je sjajan osjećaj opuštenosti kad znaš da ti je Ikea blizu i da možeš bilo kad skočiti i po najmanji sitnicu, npr. stiskalicu za češnjak. I... tako je sjajno u dućanu vidjeti natpise da je ok predomisliti se i vratiti kupljeno Aleluja. Što bi rekla Tanči: Bravo Ikea! A ja dodjame: uspjeli ste jednog čangrizavog mizantropa razveseliti i oduševiti iskustvom kupovine u zapravo prestrašnim uvjetima.

Za mene je jučer bio 01.07.2013.