Pozdrav svim curkama, a pogotovo hrabroj mamici
Ja sam mama curice koja ima down, i dosla sam ti pruziti podrsku. Inace nisam nikad pisala po forumima.
Ja npr.nisam radila niakakve pretrage u trudnoci jer u obitelji nemamo nikoga sa t21,a i imala sam samo 22 godine pa je moj doktor ocito mislio da je to nepotrebno. Uglavnom, saznali smo pred kraj trudnoce da nesto nije ok s bebicom. Kraća bedrena kost, zastoj u rastu a onda smo saznali da ima laksu srcanu greskicu(koju smo na kraju ipak operirali i sad imamo zdravo srceko :D). NItko mi nije mogao sa sigurnoscu reci da beba ima down, ali mi smo znali. Mislim povezes,ali i osjecas. Porod je prosao bez problema, ali opet iscekivanje jer bebica nije imala tipicne karakteristike za down pa opet nisu sigurni. Napravljen joj je kariotip i utvrđeno je da ima t21.
Danas ima 20 mjeseci, hoda, prica, ne kasni za svojim vršnjacima bar ne jos, uglavnom jako je pametna duša mamina :D.
Smatram da si donjela ispravnu odluku, ali sve zavisi o tome kako to sve prihvatite. Mi smo to prihvatili kao dar,a ne kao nekakvu kaznu. Nikad nisam pomislila da bi se meni ovako nesto moglo dogoditi,ali kad se vec dogodilo izvlacim iz toga sve nabolje. Kolicina ljubavi koju ona trazi i daje je beskonacna i nikada nisam pomislila niti pozelila da je drugacija nego bas takva kakva je, posebna :D
Draga mamica, ako imas kakvih pitanja ili strahova slobodno pitaj, tu sam