Hvala za odgovore svima, malo sam se utešila da nisam (puno) čudna .
Peterlin je najvećim delom u pravu, tj. to je mala seoska knjižnica, sa zajedničkom majušnom čitaonicom za decu i odrasle gde kao u "Danu mrmota" kad god dođemo za stolom u istoj jakni i istoj pozi sedi isti dedica .
Nema kod nas animatora i sl, da ima, valjda mi deca ni ne bi išla kući (ah, TO mi nedostaje iz gradskog života definitivno, ta laka dostupnost i izbor svega...).
Ugl. šta mi je najgore da svarim-dečje odeljenje je odjednom krcato knjigama. Divnim, kvalitetnim, novim, savršenim knjigama iz svih mogućih oblasti nauka. Odakle im, nemam pojma, ali to je fantastično šta sve imaju. Nisu u pitanju enc. za odrasle, već baš izdanja prilagođena deci, neka su za starije, ali deo je baš za klince, sa prozorčićima i sl, slike su genijalne. I sve je izloženo napred, odmah uočimo i klinci i ja. Pa bi onda sin nosio kući. A ne može . A te knjige su skuuupe....I kao što kaže čokolada, možda bi i dobio neku na poklon, da možemo da ih na miru prelistamo.
Međutim, čitaonica je neuslovna. Dete ne zna da čita sa 3,5 godine, ako mislim da mu čitam moram jasno i glasno, neću mu valjda šaputati naučne pojmove, koja je svrha? (osim što mi je sama ideja krajnje srednjevekovna, ono, šapćući mu čitam misterije za posvećene ).
Da ne pominjem da nema ni malih stolica i stolova za klince, morao bi da sedi za onim ogromnim drvenim stolom na drvenoj stolici, pa ni da se vrpolji ni da povisi glas. Mislim, to mlađe dete je i inače disciplinovani introvert, poslednje što želim je da forsiram takvo ponašanje...