susjedi iz pakla

[sasa]

ja sam na tangerininom tragu. nije problem ako se čuju znakovi života, pa i povučem stolac ili skakanje, ali svađanje i urlanje bi mi smetalo.
kad smo se mi doselili u ovaj stan došla mi je susjeda da se požali na vešmašinu, koju nikad nisam upalila iza 5 popodne. no njoj je jako smetala, čak me pitala da li bi je mogla iz kupaone preseliti u dnevnu sobu. što sam odbila. kasnije se primirila i sad je ljubazna kad se sretnemo.

[Bluebella]

ja sam na tangerininom tragu. nije problem ako se čuju znakovi života, pa i povučem stolac ili skakanje, ali svađanje i urlanje bi mi smetalo.

evo jutros situacije dok mi je još svježe.
oko 7h samo se odjednom iz petinih žila prolomi odozgor: Jeeesaaam ti reeklaaaa da se ustaneš, koliko te puta moram buditi.
onda mali plače i tuli dobrih 15min, za to vrijeme ona u tim drvenim nanulama rekla bih (klompe ipak imaju gumu ispod) se prešetava po stanu i samo se čuje tup tup tup tup.... slijedi min mira (valjda se mali umiva), slijedi dalje dreka: nisi zube oprao, jer ti ja moram prati zube, požuri, zakasnit ćemo, tko ti je rekao da upališ tv, gasi... pa jedno pet puta se dere da se tv ugasi, mali se baca na pod i viče neču u školu i lupa od pod (ne znam jel leži na podu i lupa rukama i nogama ili skače i viče da neće u školu) izlaze na hodnik, svađaju se po hodniku... nastavljaju na parkingu, natjeravaju se jer mali neće u auto.
mali ima 9god, kako je moguće da ta žena nema nikakav autoritet niti kontrolu nad njim.
kad dođe iz škole bit će svađa oko jela... i sl. onda slijedi loptanje po stanu, navečer svađa oko kupanja i odlaska na spavanje.
meni se to ne da slušati, znam već svaki dio njihovog dana i života. užasno naporno. i još popratni zuvkovi uz to..
dali vi u ovolikoj mjeri čujete svoje susjede?
u zgradi ima 10 stanova, od toga 2 stana bez dijece, ostali imaju po dvoje ili troje (osnovnoškolci sve) i zaista niti jedno dijete kao ni roditelj se ne ponaša ovako. ok, ovi jesu iznad mene pa je normalno da čujem njih a ne one dva kata iznad, al moja frendica živi (u istoj zgradi) ispod obitelji sa tri curice i jednim dečkom, često sam kod nje i čuju se, ali ni približno ovoliko. kad frendica dođe kod mene uvijek se iznova čudi i gleda prema stropu i pita me wtf?!

mene zanima ako netko ima savjet kako da pristupim ovima iznad da na našu i njihovu sreću to malo reguliramo. pa kad bi 30% smanjili viku ili lupanje ja bi bila happy.