susjedi iz pakla

[pulinka]

A što da komentiramo?

Ali ja uopšte ne mislim na nas na forumu .

Nego na te dve susede koje nisu samo došle da se požale na buku nego i da ljubazno objasne da se vikom ništa ne postiže i da se raspitaju zašto deca plaču.
Većina normalnih osoba niti želi da viče na svoju decu niti želi da im deca plaču niti želi sukobe sa ostalima u zgradi.
Ali većina odraslih osoba takođe ne želi da sluša tuđe netražene savete, niti drugi imaju pravo da se raspituju o njihovom privatnom životu.

Zašto ne bi i žuta tako davala savete njima, da pokušaju da se malo opuste ako im puno smeta tuđa buka, jer su verovatno previše napete?
Ili da ih pita zašto je kod njih tako velika tišina u stanu kada čuju sve iz tuđih stanova?
Ili da li one ikada izađu iz stanova kada su tako u toku sa tuđim životima?
Ako je to sve nepristojno, zašto susede daju sebi isto za pravo?

Uopšte ne mislim da urlanje treba da bude deo vaspitanja, ali mislim da se povremeno dešava ogromnoj većini roditelja. (S tim što je "urlanje" širok pojam, moja deca su govorila da "vičem" i kad samo govorim odsečno i očigledno besno, bez povišenog tona).
Isto tako mrzim urlanje i svoje i tuđe dece, ali i ono se isto dešava i normalno je.
Kao što je normalno i da vaspitavaš decu u smeru da poštuju kućni red, ali da će troje još male dece bez greške da to rade svaki dan- stvarno teško.

Imam i ja u komšiluku mama za koje mislim da greše u vaspitanju ili se ne slažem sa njima, ali ne mislim da će se njihovoj deci desiti išta tragično. Niti trčim da se žalim na buku kad im deca urliču van kućnog reda.
Ono, to su deca, tek uče. A i mame su ljudi a ne roboti. I one uče usput. Kao što smo i mi dok su naši bili mali.

(Za cerekanje na terasi, doduše, žuta, bi i ja verovatno išla da ti kucam na vrata ne baš ljubazno. Tu se slažem da nije ničije da te podseća koliko je sati nego je odgovornost tvoja. I nije stvar u jačini buke nego upravo u nepredvidivosti - mene bi to rasanilo do slepog besa.)