Cure evo mene opet. Oživljavam temu. Zadnji put sam pisala kad je maleni imao godinu dana i nacicavao ko lud. Ali nisam ga odvikla od dojenja, poslušala sam savjet kae ako se ne varam i prebacila ga sebi u krevet. Od onda spava sa mnom cijelu noć pa mi je postalo lakše. sada ima dvije godine i još cica.
Ja radim već nekih 10 mjeseci, on se sada svaku noć budi barem 3 puta i viče SISAAA SISAAAA i dojim ga. On još uvijek obožava sisu, više od ičega. A i ja ga volim dojiti jer ga tako veseli i opušta tako da, iako mi je teško zbog umora, nisam pomišljala na odvikavanje. Do prije nekoliko dana. Danju traži možda dva tri puta, ali buđenje noću... Zadnjih dana mi se skupilo, ne funkcioniram na poslu, zaboravljam stalno, čak sam se izgubila u zgradi prije neki dan. Shvatila sam da sam kronično neispavana i da neće biti dobro.
On se noću probudi i traži sisu, ne odustaje dok je ne dobije, ako ne dam krene baš plakati i tugovati i na kraju mu opet dam. Mislim da bi mu jako teško palo da ga sada odvikavam. Ne želim da plače zbog sise i da ga odbijam, a što da onda radim? Da li je nekome od vas cicoljubac sam prestao tražiti? Evo neka mi netko kaže da oko 3 godine prestanu sami tražiti i ja ću se strpiti, samo da je to njemu što bezbolnije i da znam da će proći samo.
One fore sa flasterima, paprom... ni ne pomišljam na to. Ne želim ga varati. I ne vidim ništa lošeg u tome što on tako uživa u cici...samo što mi se tako spavaaaa.
Pomišljala sam na to da se prebacim na drugi krevet a da tata s njim spava, ali on ima već dvije godine i nije blesav. Falit će mu i moja blizina a i znat će da sam tu pa će me zvati. Samo ću napraviti dramu.
Molim vas eto čisto za vaša iskustva, kada su na kraju vaši cicoljupci prestali? Znam da mi je neki suvisli savjet teško dati na ovaj moj post...