Flashcards i metoda Glenna Domana

[pulinka]

Ja sam se zainteresovala , nisam baš našla knjigu, ali jesam tekst: http://www.brillbaby.com/teaching-ba...vs-phonics.php , gde je, mislim, dosta korektno obrađena jedna od mojih dilema: cele reči ili slova. Ima nekoliko stranica, ali je zanimljivo.
Sve u svemu, iskustvo od oko 50 godina je pokazalo da je u školskom sistemu drastično opala pismenost đaka kada su ih učili metodom pamćenja celih reči, pa je ova metoda mahom napuštena u školstvu (englesko i francusko govorno područje).
Čak i zagovornici metode flashcards-a sada preporučuju dve stvari:
prvo, da se bebi OBAVEZNO pokazuje SMER u kome se čita reč (sleva nadesno) jer je kod školske dece učene metodom celih reči primećen porast disleksije (deca su prosto pamtila i čitala reči u pogrešnom smeru ako učitelj nije naglašavao pravilan smer čitanja, i tako kasnije nisu mogla da se snađu u čitanju tekstova!)
Drugo, da se dete obavezno nauči prepoznavanju pojedinačnih glasova čim bude u stanju da ih izgovori (kažu negde oko 18 meseci-2 godine) baš zato da bi se izbeglo memorisanje napamet i podstaklo učenje čitanja sa razumevanjem fonetskih pravila (bitnih, opet, za englesko i islična govorna područja).
Ja se moram složiti, isto kao nestručnjak, da je sa našim fonetskim pismom čitanje daleko lakše nego onima koji fonetsko pismo nemaju, ali samo ako se čitanju pristupa spajanjem slova u reči. Ako se krene od memorisanja celih reči, u našem govornom području je to neuporedivo teže nego u jednom engleskom, gde se reči u rečenicama praktično ne menjaju ili se menjaju neuporedivno manje i na prostije načine.
Meni je, nakon nešto čitanja o metodi, g. Doman otkrio toplu vodu-deca vole da uče, uče najbrže dok su najmlađi i dok im je zabavno i okružena su ljubavlju. Ne uče ako im se učenje uskrati, te ih stoga treba naučiti maksimumu koji možemo da bi se maksimalno razvili. Pa to su neosporne teze koje su ljudi iskustveno primećivali odvajkada, i nema šta da im se prigovori.
Međutim, ne vidim veliku prednost samih kartica nad knjigom, sveskom u koju se piše/crta, pravim objektima/pojmovima/delatnostima koje se mogu pokazati detetu. Važno je dete učiti, ali da su kartice najbolji način, nisam ubeđena, ni impresionirana.
Osim toga, treba imati na umu da su deca ogromnih potencijala, ali ipak ne i neograničenih. Sve čemu dete posvećuje vreme ide nauštrb nečeg drugog, što dete ipak NEĆE stići da nauči, tako da, uvek treba imati na umu i prioritete.
Moj trogodišnjak je sinoć bio zainteresovan da čita , pa sam mu kratko pokazivala kako se slova povezuju u reči. I bilo mi je super. Ali sam i dalje puno srećnija što je naučio da okreće pedale, igra se bez problema sa društvom i što počinje da donekle izgovara R. Jer mi je to za trogodišnjaka puno bitnije nego da počne da čita.

[phiphy]

Ja sam se zainteresovala , nisam baš našla knjigu, ali jesam tekst: http://www.brillbaby.com/teaching-ba...vs-phonics.php , gde je, mislim, dosta korektno obrađena jedna od mojih dilema: cele reči ili slova. Ima nekoliko stranica, ali je zanimljivo.

Drago mi je da si se zainteresirala i quotala stranicu. Počet ću primjenjivati pokazivanje smjera čitanja riječi i još jednom preletjeti po knjizi G.D. i vidjeti što kaže o slovima. Znam da za uzrast mog djeteta slova još nisu opcija (ali ona još ne izgovara sve glasove), ali potakla si me da se vratim knjizi i još jednom pročitam dio o slovima.

Sve u svemu, iskustvo od oko 50 godina je pokazalo da je u školskom sistemu drastično opala pismenost đaka kada su ih učili metodom pamćenja celih reči, pa je ova metoda mahom napuštena u školstvu (englesko i francusko govorno područje).

Znači, u školi su ih podučavali čitanju na način da su im pokazivali riječi? Ja sam tako shvatila. G. D. metoda je za djecu do 6 godina s time da, kako sam već napisala, što se ranije počne, dijete će lakše i bezbolnije naučiti.

Međutim, ne vidim veliku prednost samih kartica nad knjigom, sveskom u koju se piše/crta, pravim objektima/pojmovima/delatnostima koje se mogu pokazati detetu. Važno je dete učiti, ali da su kartice najbolji način, nisam ubeđena, ni impresionirana.

Ako ćemo konkretno o učenju čitanja, onda kartice tu igraju ulogu zbog svog fonta, odnosno veličine i boje slova.

Osim toga, treba imati na umu da su deca ogromnih potencijala, ali ipak ne i neograničenih. Sve čemu dete posvećuje vreme ide nauštrb nečeg drugog, što dete ipak NEĆE stići da nauči, tako da, uvek treba imati na umu i prioritete... Jer mi je to za trogodišnjaka puno bitnije nego da počne da čita.

Impliciraš da netko tko radi po G. D. metodi nema na umu prioritete. Iščitavam da bi tebi vrijeme utrošeno na G. D. metodu bilo potrošeno NAUŠTRB nečeg drugog. I vraćam se na onu, super, nemoj je raditi sa svojim djetetom jer su ti druge stvari bitnije.

[pulinka]

Znači, u školi su ih podučavali čitanju na način da su im pokazivali riječi? Ja sam tako shvatila. G. D. metoda je za djecu do 6 godina s time da, kako sam već napisala, što se ranije počne, dijete će lakše i bezbolnije naučiti.

Da, u školi, i ja sam tako shvatila. Ipak, to ne utiče na zapažanje da deca lako mogu čitati pogrešnim smerom ako im učitelj ne skreće pažnju na pravi, bez obzira da li imaju 0, 2 ili 6 godina.

Impliciraš da netko tko radi po G. D. metodi nema na umu prioritete. Iščitavam da bi tebi vrijeme utrošeno na G. D. metodu bilo potrošeno NAUŠTRB nečeg drugog. I vraćam se na onu, super, nemoj je raditi sa svojim djetetom jer su ti druge stvari bitnije.

Što se tiče kartica, meni su upravo ta veličina i boja slova na kartici više minus nego plus, jer mislim da upravo boja i veličina slova odvlače detetu pažnju sa suštine-oblika svakog pojedinačnog slova-ali ovo je baš sasvim moje privatno i laičko mišljenje, njega nemam čime da argumentujem.
Impliciram ono što sam i napisala- da ne treba smetnuti sa uma prioritete, bez obzira koju metodu ćemo odabrati da dete učimo. Puno lepše su to napisale cipelica i tanja_b-vrlo je lako zaneti se, iz najboljih namera, u nešto što i detetu i roditelju donosi radost, pa uložiti puno vremena, i to zabavno i korisno provedenog vremena, u tu aktivnost. A možda bi za dete, na nekom dugoročnom planu, ipak bilo korisnije da je vreme utrošilo na neku drugu, njemu možda čak i frustrirajuću aktivnost.
Tj. dvadeset minuta čitanja ili gledanja kartica dnevno sigurno neće oduzeti bebi dragoceno vreme za razvoj, ali ako beba bira da provede dnevno pet puta po dvadeset minuta baveći se karticama pre nego trčkajući/istražujući/prevrćući igračke/pričajući itd., onda možda treba razmisliti o prioritetima. Pri tome uopšte ne govorim o tvom detetu, niti mislim da TI preteruješ, govorim potpuno uopšteno.

[phiphy]

Što se tiče kartica, meni su upravo ta veličina i boja slova na kartici više minus nego plus, jer mislim da upravo boja i veličina slova odvlače detetu pažnju sa suštine-oblika svakog pojedinačnog slova-ali ovo je baš sasvim moje privatno i laičko mišljenje, njega nemam čime da argumentujem.

G. D. objašnjava zašto font mora biti takav kakav je na početku, a s vremenom se font pomalo smanjuje da bi došao na veličinu u knjigama. S vremenom se promjeni i boja. Kaže da beba još nema dovoljno razvijen visual pathway (ne želim prevesti) da bi pojmio manja slova. Izlaže ih se većim slovima, razvija se visual pathway i pomalo se smanjuje font. Ne kužim kako misliš da font utječe na oblik svakog slova. Pa to je to slovo, samo veće. Boja je crvena da bi djetetu privuklo pažnju, a to nije ništa drugačije od igračaka i slikovnica - i tu boja (šarene, veselo ilustrirane) služi da bi privuklo dječju pažnju. Dječje igračke nisu sive ili maslinastozelene.

Impliciram ono što sam i napisala- da ne treba smetnuti sa uma prioritete, bez obzira koju metodu ćemo odabrati da dete učimo. Puno lepše su to napisale cipelica i tanja_b-vrlo je lako zaneti se, iz najboljih namera, u nešto što i detetu i roditelju donosi radost, pa uložiti puno vremena, i to zabavno i korisno provedenog vremena, u tu aktivnost. A možda bi za dete, na nekom dugoročnom planu, ipak bilo korisnije da je vreme utrošilo na neku drugu, njemu možda čak i frustrirajuću aktivnost.
Tj. dvadeset minuta čitanja ili gledanja kartica dnevno sigurno neće oduzeti bebi dragoceno vreme za razvoj, ali ako beba bira da provede dnevno pet puta po dvadeset minuta baveći se karticama pre nego trčkajući/istražujući/prevrćući igračke/pričajući itd., onda možda treba razmisliti o prioritetima. Pri tome uopšte ne govorim o tvom detetu, niti mislim da TI preteruješ, govorim potpuno uopšteno.

Rasprave što bi djetetu možda bilo korisnije na dugoročnom planu nemaju smisla jer nemamo način da provjerimo da li bi neka druga metoda i drugačije posloženi prioriteti bili bolji za neko dijete ili ne.

[tanja_b]

Rasprave što bi djetetu možda bilo korisnije na dugoročnom planu nemaju smisla jer nemamo način da provjerimo da li bi neka druga metoda i drugačije posloženi prioriteti bili bolji za neko dijete ili ne.

Istina.
Ali, kad gledam ovako s osvrtom unatrag, čini mi se da su današnja djeca izložena tolikom broju poticaja i stimulansa, da zaista nema potrebe dodatno poticati nešto što bi trebao biti "razvoj inteligencije" u ranoj dobi. Mislim da je važnije poticati koordinaciju (ovo što pikula kaže - vezu oko-ruka) i nekakav socio-emotivni razvoj, jer imam dojam da mnoga današnja djeca tu "štekaju".

Kad smo upisivali dijete u školu s više strana (stručnih! - znači, od učiteljica, pedagogice, i dr. osoblja) smo čuli da danas sve više djece u 1. razredu ima problema s emocionalnom zrelošću i samostalnošću, dok im je kognitivni razvoj uredan, ili u mnogih i natprosječan. A vjerojatno ih većina nije učila čitati s kartica u dobi od 2 godine. Pa ne bi bilo loše i taj podatak imati na umu.

[pulinka]

Ali, kad gledam ovako s osvrtom unatrag, čini mi se da su današnja djeca izložena tolikom broju poticaja i stimulansa, da zaista nema potrebe dodatno poticati nešto što bi trebao biti "razvoj inteligencije" u ranoj dobi. Mislim da je važnije poticati koordinaciju (ovo što pikula kaže - vezu oko-ruka) i nekakav socio-emotivni razvoj, jer imam dojam da mnoga današnja djeca tu "štekaju".

Evo, ovo je i moj utisak za velik broj dece, pa i za moju sopstvenu, iako su moji klinci mešto mlađi, 5,5 i 3 godine, ipak je to donekle odmak od beba i neke stvari se vide drugačije.
Moja starija je bila kućni tornado dok nije počela intenzivno da čita. Sad provede po sat vremena u nekom kutku sa knjigom, ne čuje se, ne vidi se. Ako je ne opominjem, zaboravi da upali svetlo pa čita u polumraku, poze u kojima čita su fakirske i sigurno ne doprinose pravilnom držanju kičme, itd, itd...
A ja počinjem ozbiljno da se brinem da li je to od ikakve koristi detetu od 5,5 god. Iako je NIKAD nisam forsirala ni na šta vezano za slova ili čitanje, i samo sam zadovoljavala njenu znatiželju. Sad moram da je nagovaram da bude aktivnija (dobro, možda je to neka normalna faza u razvoju, pa bi sedela pred TV-om ili kompjuterom da ne čita?)
Osim toga, po Domanovoj teoriji većina današnje dece bi trebalo da čitaju već kao bebe. Pa slova su bukvalno svuda oko nas, reklame na svemu i svačemu, TV, kompjuteri, mobilni tel., knjige, štampa-u istoriji čovečanstva slova nam nikad nisu bila bliže i češće oko nas. I u govoru ljudi često i nesvesno izgovaraju napisane reči (kako je Peterlin pisala, deca prepoznaju logo reklame). Ako je za razvoj percepcije reči i slova zaista dovoljno par minuta dnevno, onda je zapravo vrlo začuđujuće zašto većina dece nisu intuitivni čitači-jer prosečan roditelj izlaže svoje dete slovima bar toliko vremena dnevno i ne razmišljajući o tome.
Zašto, recimo, većina dece sa ove teme nije savladala čitanje sa 2 godine, kada su im roditelji pokazali slova? Moji su slova učili neverovatnom brzinom, trebalo im je oko mesec dana za kompletnu abecedu kao dvogodišnjacima. Ali čitanje-ne, spajanje slova im nijednom nije samostalno i spontano kliknulo u glavi. Što prilično dovodi u pitanje tezu o zrelosti dece za čitanje u vrlo ranom uzrastu, tim pre što puno roditelja na temi i van nje ima slična iskustva.
Takođe, ako je za rano učenje neophodna nekakva posebna metodika i procedura, kako si opisala (veliki, jarki font, koji se postepeno smanjuje) postavlja se pitanje čemu sve to? Beba će kroz mesece -koji se zapravo protežu na godinu dana i više-naučiti nešto o slovima ili rečima, možda i savladati čitanje reči, ili kratkih rečenica sa dve godine? U redu, i to će joj koristiti- kako? Bez mame ili staratelja dvogodišnjaci ne idu nikuda, u jaslicama slovima se ne bave, raspon pažnje dvogodišnjaka mahom nije dovoljan da se čitanju posveti neko značajno vreme duže od rečenice ili dve. Sa vršnjacima teško može da podeli znanje čitanja, kad obično još nema razvijene psihosocijalne veštine da podeli ni igračku....Tako stiče znanje koje će još godinama morati roditelji da neguju i stimulišu-jer bebe ipak i zaboravljaju-dok beba ne izraste u dete i ne razvije ostale delove mozga nepohodne da se veštini čitanja prida neka prava svrha. Tu dolazimo opet do cipelicine primedbe o (ne)spontanosti učenja i znanja.

[rehab]

Takođe, ako je za rano učenje neophodna nekakva posebna metodika i procedura, kako si opisala (veliki, jarki font, koji se postepeno smanjuje) postavlja se pitanje čemu sve to? Beba će kroz mesece -koji se zapravo protežu na godinu dana i više-naučiti nešto o slovima ili rečima, možda i savladati čitanje reči, ili kratkih rečenica sa dve godine? U redu, i to će joj koristiti- kako? Bez mame ili staratelja dvogodišnjaci ne idu nikuda, u jaslicama slovima se ne bave, raspon pažnje dvogodišnjaka mahom nije dovoljan da se čitanju posveti neko značajno vreme duže od rečenice ili dve. Sa vršnjacima teško može da podeli znanje čitanja, kad obično još nema razvijene psihosocijalne veštine da podeli ni igračku....Tako stiče znanje koje će još godinama morati roditelji da neguju i stimulišu-jer bebe ipak i zaboravljaju-dok beba ne izraste u dete i ne razvije ostale delove mozga nepohodne da se veštini čitanja prida neka prava svrha. Tu dolazimo opet do cipelicine primedbe o (ne)spontanosti učenja i znanja.

Lijepo, čovjek je očito proučio vizualni razvoj kod beba i način na koji bebe uče (a koji se razlikuje od načina na koji mi učimo) i eto ti uspjeha.
Samo, koji je motiv i smisao, to neka odgovori svaki roditelj sam za sebe.