Em smo na dva dana razlike, em citamo jedna drugoj misli Draga Nina, probaj da zivis sto normalnije i opustenije (u skladu sa lekarskim preporukama) pre 8-9 meseca koliko je god moguce, posto sad pri kraju, stvarno tesko mozes sebi da skrenes misli od trudnoce. Prosla sam skolsku trudnocu sa jednom bebom pre 2 god, i u ovom periodu smo jos pravili izlete, kupovala sta treba, dan kad sam se porodila presetala par km...dosad sam imala skolsku blizanacku trudnocu i oseti se razlika, jako- sad sam pretrudna imam osecaj kao da sam oduvek i zauvek trudna, da se vreme svakim danom sve vise usporava, istovremeno, frka mi je od velikog finala, nisam u stanju da razmisljam vise od dan i po unapred, samoj sebi sam teska. Opet, secam se da mi je psihicki bilo tako i pred prvi porodjaj, i da je u momentu kad mi je vodenjak pukao sav strah prestao i samo sam se skoncentrisala na bebu i sebe. Porodjaj prodje za par sati (prilicno neprijatnih, istina), ali cak i sad kad to znam, nabila sam sebi vise sati strahova od toga koliko bi to trajalo sve zajedno. Dokon um, sta ces...
Ono sto je poenta danasnjeg dana, je da idem da otvaram porodiljsko u toku popodneva, zatvaram bolovanje za odrzavanje trudnoce, tako da sam administrativno i za drzavu skroz ok, pa je jos jedan cilj ostvaren. Mislim da u cetvrtak ulazim zvanicno u deveti (punih 36 ned), pa je sledeci veliki cilj da napunim punih 37, odnosno udjem u 38 i opustim se toliko da jedva cekam da se porodim (jedva cekam i bebane, a i da mi se vrate moje funkcionisuce telo, i racionalniji mozak, ali stvarno )
p.s uvek imaj na umu, normalno je da ti je frka, normalno je da ti je neudobno u svojoj kozi, normalno je da ti zatreba pomoc... imas dve bebe u sebi i litru hormona vise nego inace u zivotu
pusa za vas cure od nas