Jucer sam bila u skoli na razgovoru.
M. je sesti razred i ima poremecaj paznje. Interval paznje mu je dug kao u prosjecnog osmogodisnjaka i tesko mu je mirno sjediti 45 minuta. Neki profesori prepoznaju tu potrebu za kretanjem pa ga tokom sata puste da prosece i ude u fokus ( posalju ga do wc-a da popije vode- verzija za razred) . On se tiho vrati i nastava traje bez prekidanja.
Ali jucer profesorica iz matematike... ona to ne dozvoljava. I onda ponekad to eskalira u nemir koji uzrokuje nedosciplinu u razredu. Kazem- pustite ga da izade kad je nemiran, to mu pomaze da se usredotoci. Nakon 5 minuta ce moci ponovo pratiti nastavu.
ne mogu, nije nam dozvoljeno pustati djecu iz razreda.
- niti , na wc?-
- nije, tko zna kuda bi otisao?-
- pa nece nigdje otici, nego do wc-a-
- ne mogu. Ja cu zvati vas kad on bude nemiran da dodete po njega.
-?????-
- da, kada je nemiran dodite po njega, on nije moja briga ako ne slusa.-
- ali , pustite ga da se malo krece, nakon par minuta ce mu se sve posloziti u glavi.
necu ja juriti u skolu zbog ponasanja koje je proslo nakon pet minuta."
---
eto tako je tekao razgovor.
kasnije sam otisla strucnoj sluzbi i rekla neka ih njima salje da se M. malo odmori , kad ne vidi drugog nacina ( iako na taj nacin M. misli da je skrivio nesto, a u pitanju je ponasanje koje jednostavno ne moze kontrolirati. Uz to jos i gubi skolski sat. Ali da ja stvarno ne mislim prekidati posao i putovati kroz grad 1,5 sat zbog njegovog nemira.
Zapravo se nemir pred kraj godine nece rijesiti sa jos vise stiskanja i stege, nego sa razumjevanjem da pritisak i preopterecenost ( da se zadovolje ocekivanja- ucenje, mirno sjedenje, testovi) stvaraju nemir u djetetu koji se ispoljava nemirom na van . Pa onda neka ucitelji smisle kako ce se nositi sa time, mozda nekim fizickim zadatkom korisnim za razred ( donjeti nesto, napraviti nesto), malo razmrdati nastavu da se djeca fizicki krecu ( igrokazi, kvizovi, rad u skupinama...) treba upotrebiti mastu i ideje, a malo pustiti informativku na miru ( ako nije nesto vazno).