Ovim si me bas podsjetila na nas s mladjim - i konstantnu nevjericu prvih tjedana da lezi budan i ne urla da ga se uzme na rukeZuska prvotno napisa
A inace, da sad ne ponavljam tudja iskustva, po meni je najvitnije naci sto bebi godi da ne place. Meni plakanje bebe nije prihvatljivo, osim na kratko i kad stvarno nema izbora, ali i tada se treba truditi nac nacina da ne place. Moja je recimo mrzila kupanje, urlala je uzasno nesto. I na kraju smo nasli nacin da ne place. A mogli smo se i predati i reci - evo takva je, mrzi vodu, ali se kupati mora. I trpiti plac dve minute tri puta tjedno. Ovako smo imali pol sata smijanja svaki dan od kad je s dva mjeseca zavoljela kupanje. Strpljenja, nalazenja kompromisa izmedju nas i njih, i onda opet strpljenja. I odjednom prodje godina dana i vec je puno lakse cim mogu prstom pokazati sto zele, otpuzati kamo zele. zgrabiti ono sto zele. Do tad su eto cesto malo frustrirani sto neki teze podnose
Inace, nisam pobornik toga da se sve podredi bebi i njenom jelu i spavanju. To je jos mozda i moguce s prvim, no s drugim vec ne ide bez zakidanja starijeg djeteta. Ja sam za kompromise, da se proba dan provesti tako da svi dobiju nesto i svi ne dobiju nesto. Moj mladji recimo je cesto bio nenaspavan ujutro i probudjen n puta jer smo svaki dan isli nekud a on naravno s nama pa pa ga budila n puta dok sam ga vadila iz as, vracala u as, pa opet vadila, vracala itd - ali nakon rucka bi obicno dosli doma i on odspavao tri sata u komadu i bio ko nov. Naviknuo se. Ili recimo odemo na izlet, i naravno da zbog starije ostanemo bar par sati a on skoro cijelo vrijeme budan jer spava iskljucivo u krevetu. Pa bi se naspavao kad bi dosli doma a do tad bi prokunjao 20-ak min u nosiljci.
 |
|||
Odgovori s citatom