Dozivotno uzdrzavanje

[sirius]

Sad možda i važem. Jer sve propitujem jer im više ne vjerujem. Meni nije ostalo ništa osim matematike. Očito je da moj brat i ja nismo jednaki. No ponavljam meni više nNIŠTA ne treba, ono što mi treba ne mogu više s ničim vratiti. Jednostavno ih drugčije gledam i vidim. Oduzeli su mi brata, mamu i tatu kakve sam mislila da imam i odnos s njima.

A ja sam ispala budala koja leti i pomaže im, a brat živi kat iznad i oni mene zovu kad trebaju pomoć. On i NZ ih ne doživljavaju ni 2%.
Žao mi je što više nikad to neće biti to.

I Sirius je li stvarno uredu da sam ja podstanar, a oni 2 stana ostave bratu?

Ja stvarno ne poznajem tebe , niti tvoje roditelje, niti tvog brata.
I zaista ne znam sto vi imate od nekretnina, a jos manje znam zasto su tvoji roditelji ( koji te poznaju i vole) tako postupili.
zar je uopce vazno sto ja mislim ili ne mislim? Kako ti to moze pomoci u zivotu?

[Rnjuska]

Ja stvarno ne poznajem tebe , niti tvoje roditelje, niti tvog brata.
I zaista ne znam sto vi imate od nekretnina, a jos manje znam zasto su tvoji roditelji ( koji te poznaju i vole) tako postupili.
zar je uopce vazno sto ja mislim ili ne mislim? Kako ti to moze pomoci u zivotu?

Nisam mislila da me poznaješ i sve dr. Već me stvarno iskreno zanimaju različita mišljenja.
Osjećam se duboko i nepovratno povrijeđena od ljudi od kojih bih to zadnje očekivala pa možda zato tako reagiram. Ali moj ton nije zloćest (prema tebi).

Da mi je to netko rekao da ću doživjeti od svojih najrođenijih gadno bih se posvađala i dala ruku u vatru da to oni NIKADA, ali baš NIKADA i jedni i drugi učinili. Pa ako bi starci, ne bi brat i obratno. Vjerovala sam da imamo dobre, normalne odnose u kojima se takve stvari ne događaju.

Recimo nije mi nevažno što drugi misle u smislu da se sa svojim mislima vrtim u krug i druga razmišljanja me potiču da razmislim i u nekom novom smjeru, što je svakako bolje nego u krug. I tako mi može pomoći. Znam da će se ova situacija tek profiltrirati i biti jasnija tek nakon konkretnijeg razgovora sa starcima, ali do tada želim razmisliti na više načina.

[zasad skulirana]

Da mi je to netko rekao da ću doživjeti od svojih najrođenijih gadno bih se posvađala i dala ruku u vatru da to oni NIKADA, ali baš NIKADA i jedni i drugi učinili. Pa ako bi starci, ne bi brat i obratno. Vjerovala sam da imamo dobre, normalne odnose u kojima se takve stvari ne događaju. .

jesi sigurna da ste imali dobre odnose? nisi li napisala nešto u stilu da je u 4-5god bio problem uzet 1dn slobodno za pričuvat tvoje dijete dok ti bratu to stalno rade?
a i on, čisto sumnjam da nije kužio da si ti ta koja stalno nešto pomaže,da je korektan već bi i prije reagirao,pogotovo vis a vis tog ugovora za kojeg je već 4god svjestan, zar ne?

meni je samo takva situacija već nezamisliva i zabrinjavajuća,pogotovo poznavajući moje koji nam stalno uljeću kad treba ( i svekri i moji starci)...
a moji svekri npr. imaju devizu: ravnopravno podijelit izmedju sina i kćeri...mi živimo na katu(odvojeno skroz),sestra mu je u Zg....zbrinuti smo i jedni i drugi...
muž već misli da bi se sve trebalo na njega prepisat,podrazumijeva da mi njih uzdržavamo pod stare dane...
otom-potom,zasad su mladi i vitalni...