Negdje prije šest godina sam uzela dva psa iz skloništa u mali stan, bili su štenad i bolesni. Šokirala sam se kad sam vidjela koliko je zahtjevno držat ih u redu u tako malom prostoru, dok se kujica tjerala već sa svojih šest mjeseci, a bila na liječenu od piroplazmoze. Morala sam ih držati zatvorene dok njoj ne prođe tjeranje jer su u šetnji naletavali drugi psi koje bi privukao njen miris, a još je bila i bolesna i puna parazita i čekala cjepivo. Bili su divlji, izgrizli pola namještaja, dvaput se posrala na krevet, plašila se svega i nije prilazila svojoj zdjelici s hranom dok drugi pas ne bi pojeo svoje. Na koncu je šetnje i sve ostalo preuzeo bivši na sebe kojem je bilo u redu da psi naskakuju na njega i na druge, povlače povodac i da ih pušta bez povoca, iako je riskirao kaznu od komunalnog redara. Dakle, cirkus na entu i tu sam shvatila da psi nisu za mene. Nisu mi pomogli da se riješim društvene tjeskobe kao što sam se nadala, već upravo obratno. Bila sam pod još većim stresom jer bi mi uletjeli nadrkani tipovi i vikali za mnom da ne šećem pse tu ili tamo, iako sam uredno kupila govna za njima.

I sad, ... sad razmišljam o tome da uzmem mačku. Imala sam i prije mačke, ali kod mojih na selu one nisu imale adekvatnu skrb. Znam da u gradovima mačke ne idu van ako nisu samoživuće. Tako da ako bih je uzela morala bih paziti da se nauči na pijesak i da joj ne bude dosadno po cijele dane i da je klinci ne gnjave preko reda. E sad, mačku bih uzela jer znam kakve su, mirnije su i ne traže stalno van, a čitam da je i 15 min s njima odlično za riješit se stresa.

Sad, problem bi bio kada budem tražila stan da mi neće dati zbog toga što je tu mačka. Problem bi bio i da je mački teško trpjeti troje dosadne djece, osim ako ih ne bih naučila u kratkom roku da ju ne gnjave. Evo, nisam dovoljno pametna. Možda ne zaslužujem imati mačku kada mi je briga za cucke propala.

Recite mi, na što još treba paziti kod mački?