Hvala vam svima na porukama.U svakom odgovoru ima nekog smisla ali naravno odluka ce biti na nama.Mi smo zajedno vec 12 god, zadnjih 5 smo roditelji.Vec dugo ne funkcioniramo bas dobro,ali evo tek smo sad otvoreno i iskreno porazgovarali o svemu.Nismo tipovi koji ce vikati i galamiti po kuci tako da bi mi mogli i dalje ovako zivjet samo je meni pukao film i shvatila sam da to nije zivot.Plus toga da on kaze i tako je govorio da je u ljubavi racionalan i da me volio dovoljno!E pa meni to izgleda nije bilo dovoljno i sad sam prazna prema svemu i da nema djece otisla bih odmah.Naravno nisam ni ja bila idealna sigurno ali mislim da sam se trudila i zaslužila bolje i da su me on i sveki "totalno spizdili".Uglavnom u tim razgovorima predlozila sam godinu dana da vidimo gdje ce nas to dovesti...jer jasno je i meni da uvijek mozes otic,ali ne bih rekla kako je netko napisao da je najlakse otic....mislim da je to jednako tesko .