Jesu li vam ikada rekli čemu služe prenatalni testovi?

[Deaedi]

[QUOTE=pulinka;2770941
U drugoj trudnoći koja je počela kao blizanačka jedan embrion je prestao da se razvija u 7. nedelji. Dr mi je rekao: "žao mi je, dođi sutra na kiretažu jer šanse su jako velike (bez nekih konkretnih procenata) da drugi embrion ima neku genetsku anomaliju (pri tom je embrion na UZ izgledao normalno, po rečima dr-a)."
Odbila sam. Ali upoznala sam ženu koja nije odbila, i otišla je na kiretažu samo na osnovu tvrdnje njene ginekologice da "kad propadne jedan blizanac, i drugi je sigurno neispravan".
Generalno nemam ništa protiv svog dr-a ali smeta mi taj pristup, ja sam dr i već sam odlučio umesto tebe.[/QUOTE]

Ako smijemo znati, da li je sve bilo OK sa drugim embriom, da li se trudnoća održala?

[pulinka]

Ako smijemo znati, da li je sve bilo OK sa drugim embriom, da li se trudnoća održala?

Naravno da smete, inače ne bih ni započinjala svoj komentar.
Trudnoća se održala i tekla dalje sasvim uredno, do savršenog prirodnog porođaja u terminu.
A da li je sa embrionom bilo sve u redu-objektivno i pošteno, ne, sa embrionom nije bilo sve u redu.
Moj savršeni sin ima samo jedan funkcionalan bubreg (drugi je bio sićušan, nepravilan i nakon 3 godine više se ne vidi na UZ), ALI, to NIJE primećeno UOPŠTE u trudnoći iako sam redovno obavljala sve UZ i savesno uradila anomaly scan u 24. nedelji trudnoće kod vrlo uvaženog stručnjaka u gradskom porodilištu. Primećeno je kada je sa 6 meseci dobio prvu i jedinu do sad urinarnu infekciju.

A i da jeste primećeno, takva anomalija apsolutno NIJE indikacija za prekid trudnoće, i ne bih dobila dozvolu za prekid trudnoće čak i da sam je tražila, jer je sa njom moguć potpuno normalan život.

Ne znam šta je cilj tvoga pitanja, nekako mislim da nije samo radoznalost , pa bih ja pitala tebe - da li ti misliš da je opravdano poslati ženu na okončanje trudnoće bez ikakvih potvrda o anomaliji embriona samo na osnovu statistike, bez konkretnih dokaza da anomalija zaista postoji?

(Za dodatno radoznale, statistika koja je meni nakon mog insistiranja predočena jeste da 7 od 10 takvih embriona ima genetske anomalije, pri čemu anomalija može varirati od totalno beznačajne do vrlo teške i nespojive sa životom.)

Meni nije cilj da diskreditujem ZNANJE lekara, i začudo nemam problem sa propustom koji je očigledno napravljen, ne osećam ni trag gorčine osim utoliko što se ta urinarna infekcija mogla verovatno izbeći da je sve primećeno na vreme.

Ali imam problem sa nastupom lekara i odlučivanjem u moje ime, kao da sam nesposobna da sama odlučim. OK, činjenice su tu, saopštene su, žena može da odluči ( uostalom, i otac deteta valjda ima pravo na informisanost i svoje mišljenje u donošenju odluke?) . Ali dr je u momentu dok mi je saopštavao činjenice već ispisivao uput za kiretažu.
Ako ti misliš da je bolje da doktor odluči u ženino ime, oko toga se možemo složiti da se ne slažemo .