Baš mi je drago da ti je boravak u bolnici bio lijepo iskustvo!

Ja moram poraditi na tom svom strahu od bolnica. Ne znam kako, al do poroda ga se moram riješiti...sad kad razmišljam o tome, veći mi je problem što ću biti u bolnici nekolko dana nakon poroda nego što me je strah od samog poroda ili carskog.

Ono pola dana i noć što sam provela na početku trudnoće u bolnici kad sam prokrvarila mi je tako teško palo da me od tada to svaki dan mori. Samo molim Boga da iz nekog razloga ne budem morala opet u bolnicu.

A realno, ne znam otkud i zašto se taj strah pojavio! Imala sam fino društvo u sobi...muž mi je dolazio par puta...sestre su bile ok. Znači, nikakvog posebnog razloga nema i to je ono što me najviše živcira kod ovog našeg poremećaja
99% stvari se dešava bez konkretnog povoda - strah dođe tek tako!

Inače, danas sam prvi put nakon duuuuugo vremena izašla sama iz kuće i obišla 2-3 radnje u kvartu. Jedva sam se natjerala, i kad sam krenula umirala sam od straha, ali sam uspjela Bravo ja!