Draga Irena,drago mi je da možemo ovako otvoreno o tome.
Meni je isto dosta dobro, ali najgore mi je kad se nešto od mene očekuje napravit, npr. na poslu, ako radim slobodno, bez da neko pilji u mene je ok, ali ako neko traži da pokažem ljudima nešto ili bilo kakav fokus na mene, počinje drama.
Prvo me užasno zaboli glava, ko da mi netko saspe 100 kg pijeska u nju, onda mi se ruke blokiraju i počnu obilno znojit i trest, lice mi bude crvena ko da ću eksplodirat i bude mi neugodno za popizdit. Nekad je bilo i gore, nisam mogla se ni suočit s ljudima, ali ipak bi volila radit još na tome jer proć će brzo tih godinu dana kad moram nazad na posao.
Čim se sjetim posla, stegne me u grlu i želucu. Razmišljam da ostanem doma godinu dana neplaćeno,a li to vidim kao bježanje pa rađe ne bi.
Molim vas cure,pišite o svemu jer tako možemo puno naučit jedna od druge i pomoći si. Daj Bože da se za par godina osvrnemo na to kao na nešto što je prošlo,stvarno prošlo.