Jel ivekica rodila?

SanjaS i ivekica, ja vam se, kao i svim samohranim majkama, divim. Ja ne znam da li bi ja to mogla, al kad se čovjek nađe u toj koži iz nje se ne može i sve se može. Vjerujem, tj. sigurno će vam vaše mrvice donijeti puno radosti i sreće i obveza naravno, kao i svim roditeljima. Iskoristite svu pomoć sa strane koju možete dobiti od obitelji, prijatelja i sl.

ivana.sky ja te razumijem skroz, tu buru emocija i vi ste se borili za dijete i sad se tako osjećaš. Kada dođe bebica i muž će se "pokrenut" sigurno, muškarci tek kad vide to malo stvorenje postaju zapravo stvarno svjesni, a mi ipak sve to fizički prolazimo, osjećamo pokrete, svaki simptom, emociju itd. Al nije da ga branim, mogao bi ti malo pomoć ili barem počistiti za sobom. Ako ti treba otići kod mame i odmorit od svega, zašto ne. Skupljaj snagu za porod, trebat će ti, to mi je rekla prijateljica koja je rodila prije par dana.
Ja se na svog muža ne mogu požalit, već suprotno, pohvalit ga. Ne samo u trud., inače je takav da mu ništa nije teško i pomoći će u kući i sve što treba, zajedno se dogovaramo, obavljamo šta treba i tako. I jako se radujemo našem sinčiću koji će, još malo doći.
Al sam se s druge strane jako razočarala u moju familiju, tj. jednu sestru koja me baš povrijedila, toliko da skoro da više i ne želim kontakt sa njom. Uistinu nisam očekivala takvu hladnoću i nezainteresiranost od strane rođene sestre koja zna šta sam prošla da dođem do ovog i stalnog "spuštanja" da ja previše čitam, opterećujem se, previše gledam itd..u vezi trudnoće, poroda isl. A vrhunac je bio kad mi je rekla da ja previše o tome pričam i da nju sada ne interesira trudnoća, porod i sl. hladno i povišenim tonom. E tu je puklo nešto u meni. Ima 29. god i stalnog momka i čeka je to. Ne znam kakav će naš odnos dalje biti (trenutno je ne želim vidjet), al ovo će uvijek ostat i to joj nikad zaboravit neću.
Al dobro, kao što rekoh, meni je najbitnije da je moj sinčić dobro, napreduje i da ćemo nas troje biti jedna mala mirna luka ljubavi i radosti.