Pocela sam vikati

[pulinka]

Ono što je meni čudno - jer sam karakterno potpuno drugačija, ai i odrasla sam - da je toliko nekada divlja i rabijatna. Ja sam bila jako poslušno dijete, mirno, a ona je skroz drugačija. Pa mjerim svojim unutarnjim mjerilima, treba mi da se prilagodim na njene postavke.

Eeee, da...I kod mene je slična priča...Okreni se oko svoje šire rodbine (ili TM-a), možda ipak prepoznaš nekog sličnog njoj, geni su čudo .
Kod moje divlje devojčice je palilo ovo što Mojca kaže, tj. pozitivan pristup-puno je hvališ kad uradi nešto dobro, a kad hoćeš nešto da zabraniš, skrećeš joj pažnju na nešto pozitivno: "Smeš ovo (pokažeš joj ili daš u ruku nešto), a pusti ovo". Ili čuveno "A vidi ono tamo, pusti sad ovo!"
Jedino što mojoj ćerki ne ide učenje na svom lošem iskustvu - ono, ako je 50 puta pala sa kreveta, pašće i 51. ako je tako naumila, i jednako će biti uvređena što je pala...
Ipak, moram reći da ta moja divlja i neposlušna ćerka NIKAD nije uzela u ruke nož sa stola, hemiju za ribanje kupatila ili bačeni opušak iz parka - mislim da deca ipak prepoznaju po našem ponašanju šta je nama potpuno strašno ili nedopustivo, i koje su nam stvari zaista bitne.