Nisam počela vikati, al nekako mi paše naša situacija pod ovu temu.

Ja sam jedna od "ritam i red mama". Funkcionirali smo odlično, bez nervoze, sve stignemo, svi zadovoljni, prelasci iz jedne faze u drugu traje uobičajenih par dana. Dijete 16 m spava u kinderbetu, cijelu noć, po danu još uvijek želi dvaput spavati, nema nekog dugog uspavljivanja. Većinom sam zaspe i po danu i po noći, i nama i čuvalici. Jede prilično zdravu hranu, sve voće i većinu povrća, ribu obožava, meso OK. Zna se sam igrati, voli ići u šetnju, TV iznimno gleda (ne zanima ga), pleše sam, pleše s nama, obožava slikovnice i duplo kockice... Od nepoželjnih navika - noću ima dudu. Danju nema dude.

I što bih ja sad - dijete se razbolilo, gripa, upala uha. Ali nije to sve - i ja sam dobila gripu, muž tjednima niže viroze i nisam imala snage gurat naš ritam. Osim toga pedica je rekla da je za uho dobro da nešto žvače. Pošto neće naravno cijeli dan hodat s jabukom u ruci, ja sam mu dala dudu preko dana i njegovo plakanje zbog upale uha bi trenutno prestalo. Kad smo se skinuli s antibiotika, ja sam krenula skidati i s dnevne dude opet (bio je na cjelodnevnoj dudi doslovno 4 dana). Rastureni ritam, oduzimanje dude, mi tek ozdravili, nemamo snage. I premda mi ide uvođenje i mijenjanje ritma, sad mi je baš teško. Sad jede previše, pa mu bude zlo, uspavljivanje na rukama, neprekidno traži dudu, budući da puno jede, stalno mora i kakati, a ne da mu se presvlačiti, uglavnom - Dragi djede mrazu, hoću da opet bude isto kao prije gripe!

Iskreno, vjerujem da će se to korigirati, ali mi je zbilja naporno. Ne vičem jer nisam taj tip, al dođe mi opuštajuće kad se malo maknem objesit veš i oprat prozore. Znam da je njemu isto tako teško, još se ne zna ni izraziti.