Prije tjedan dana sam isto imala ispad, a kako mi je glas poprimio ružnu notu promuklosti, to je bilo užas, i ponavljala sam im "hajde spat, odmah, sad ćeš ići spat", nešto ujutro prije toga i psovala, najmanja voli tako cirkulirati između 5-6-7 kako kad, wc, soba, pa se pokušava prišmajhlati, a kako sam noć ranije radila neš na računalu, prehlađena, napeta, došla mi je susjeda, pukla sam i rasplakala se pred njom. Ona uostalom čuje samo kad se izgalamim. Ne vidi kada ih objeručke podignem u zrak i okrećem, kada se šalimo, kada radimo skupa neko jelo, kada idemo po gradu i stoput odgovorim na isto pitanje.

Tako da da, imam problem. Znam i da drugi viču. Prije 4-5 g sam slušala neku žensku u zgradi do naše kako galami na svoje, a sad sam se pretvorila u nju. Znam sve, a opet me izuje kreštanje najmanje stoti put dnevno taman kad pokušavam imati odgojni razgovor sa starije dvoje, ono što upravo svi preporučuju kao pravilni pristup i zdravu odgojnu metodu s djecom. Ne možeš i ne možeš kad ti se petogodišnja mala zadreči u uši najvećim decibelima, i nastavi tako slj 20 minuta.