Pocela sam vikati

[zutaminuta]

Jutro je. Peče me u nosu. Mala je hrkala čitavu noć. Sad se natežu za poplun. Najmanja želi nešto u beskonačnom nizu svojih želja. Ne čujem je. Pokušavam sabrati misli. Čujem jedno kme, drugo kme, obrecnem se i kažem "dosta". Eto poplave suza. Još sam naelektrizirana i tjeram se da ustanem, ona plače, ja grubo psujem, stariji klinci me kore, susjeda lupa na zid iako je krava sinoć do pola jedan imala goste s kojima je glasno pričala i davila se u smijehu. Lupam joj nazad i psujem joj mater.

Je li psovanje pred djecom zlostavljanje djece?
Kako ću odgojiti djecu ako generalno mrzim ljude?