Vraćam se nažalost na ovu temu..
Kažem nažalost jer sam u teškoj situaciji, možda najtežoj do sada.
MM od rođenja djeteta nije bio nešto previše angažiran, nije pokazivao pretjerani interes za bavljenje s djetetom i ja sam u puno navrata njemu to znala reći, zamoliti ga da se više uključi, i na kraju kada nisam mogla naći načina kako da mu kažem, pisala sam mailove u kojima ga molim da se više igra s djetetom barem dok ja radim večeru i dok ne pojedem. Situacija bi bila dobra 2-3 dana i onda po starom. Njemu to nije zanimljivo, on kada je s njom surfa po tabletu, piše na kompu, itd. Ne ide s nama u šetnje, par puta ju je uzeo u parkić, i tako.
MM je preslika muža od AQ koja je pokrenula ovu temu - on ne pušta tabet i mobitel iz ruku. Nakon posla, surfa po tabletu dok ne zaspe. S malom se poigra 5-10 minuta. Kada dođe vikend, i kada je doma, onda leži i leži. Ja za to vrijeme radim ili se igram s njom.
Zadnji puta sam ga molila da preuzme dio svojih obaveza prije tjedan dana i vidim da je počeo više sudjelovati.
Međutim, ovaj vikend se desilo nešto što nas je ubilo u pojam. On je sve slabiji sa živcima i vrlo lako plane, i desilo mu se često da poleti uvreda prema meni. Ovaj vikend me nazvao jako ružnim imenom i to pred djetetom - doslovno uvreda i to zato što nisam poslušala njegov savjet (uspavljivala sam malu i on je htio da je ne nunam, da zaspe sama). Ja sam uzela dijete i on je bubnuo uvredu. To nije prvi puta. Kako sam se udebljala, svaki dan mi je nabijao na nos debljinu, znao bi biti jako neugodan.
Ja sam tada pukla i izrekla svašta, pa i to da nije preuzeo dio svojih obaveza oko djeteta. On se na to smrtno uvrijedio i sada komunikacija nije moguća jer on izjavljuje da je svaki dan sve ljući i da je on očito "najgori otac na svijetu" a ja sam "Majka Tereza" kad sam tako savršena majka.I tu svaki razgovor prestaje jer on samo to ponavlja ne pitajući se uopće zašto sam mu rekla sve što sam rekla.

Idem danas kod psihologa popričati o svemu ali stvarno sada ne znam kako izaći iz ove situacije..čitala sam ovu cijelu temu, vidim da neke savjetuju da žena prihvati situaciju, jer eto druge ne možemo mijenjati, neke kažu razgovor..meni je razgovor sada nemoguć. Najgore je što mu se sve češće omakne uvreda, izgubi živce, uvrijedi me pred djetetom...i tu sam mu dala do znanja da ne može tako, zato sam i pukla.

On je užasno, užasno zatvorena osoba koja oko sebe diže zid i do njega je teško doprijeti.

Pisala sam mu mailove da pokušam tako s njim komunicirati, on samo ponavlja da mu je dosta toga da sam ja "savršena mama i sve znam"..realno, ja ne polazim od toga da sam savršena već da mi treba pomoć i sudjelovanje oca u djetetovom životu.