i mi idemo u setnju skupa. Pričakam da mm ruča i krećemo, bez iznimke. Zamoli me kad ima utakmicu da ostane doma pa ja naravno dozvolim. A ja kad imam posla, kao što cure kazu, zatvorim se u sobu i kažem da me nema sat dva. Ili ih pošaljem u setnju. To mi je draža varijanta. Jel to dobar brak?)
Iskreno, mislim da se oni plaše ostati nasamo sa djetetom. Zato imam običaj neke nove aktivnosti proći zajedno s mm, a onda kad on vidi da to nije strašno pošaljem/ostavim ih same.
I moj je teško pasivac, i ja prigovaram, ali kad hladne glave i u miru kažem sto me smeta (ponekad i više puta) vidim da se on trudi to ispraviti.