A ja mislim da je ovaj topic ventilana.
Lijepo smo napisale par savjeta, a pokretačica topica se na sve diže na zadnje noge.
Neznamo drugu stranu priče. Neznamo što bi njen muž imao za reći, ali po nekakvom glupom defaultu se mora stati na žensku stranu.
Ni za mene to nije "normalan" brak (nespretno sam izabrala izraz) ali uobičajen jest.
Mnogi tako funkcioniraju.
A brak u kojem se stalno prigovara i svađa neminovno vodi razvodu.
Jer ovdje komunikacije nema.
Isto tako komandiranje i određivanje što će on raditi i kako će se igrati s djetetom...?
To je svima vama ok?
Meni nije.
Ja sam naučila da se dogovaram s mužem, a ne da mi on zapovijeda što ću, kada i kako.