AQ, razumijem tvoj bijes u potpunosti. Bila sam u toj situaciji i pricala i vikala i pokusavala. Pa je onda ta faza deranja u svrhu poboljsanja presla u sutnju jer sam (ima tu jos jedna stvar) odustala od nas. stavila sam ga pred izbor: ili cemo tako dalje, sve dok ne dodjemo do razvoda ili ce se pokrenuti. Prvo je isao vidjet kako bi bilo da nastavimo tako, pa je skuzio da sam ozbiljno mislila i malo se pokrenuo.
S vremenom sam se pomirila s tim da mu moram reci ako hocu da nesto napravi. Ok je ako mu se neki puta neda. A on se morao pomiriti s tim da se neke stvari moraju, da se mora baviti djetetom i da nema stalno "neda mi se". Reci mu da si sam izabere modus kako mu je najlakse funkcionirati - jel hoce to-do listu ili fiksna zaduzenja ili what ever. Al nema ne da mi se!
Isto nisam koristila sex jer nisam takav tip (nemogu) i nisam imala potrebu za zajednickim vremenom. No dobro je ispalo kad se zadesilo da smo imali jedan dobar dan jer je nesto napravio u kuci i ucinio me sretnom zenom, pa smo sljedeci dan proveli nesto vremena zajedno, pa je pao sexic itd. Niz pozitivnih dana, pa malo ljenosti, pa se malo skuliram da ne planem, pa je sutra opet dobar dan ... I tak. Normala. Daklem... postoje pomaci i bez umiljavanja, nisu bas neki veliki, ali bilo bi vec nesto da tvoj dragi shvati da nema stalno "ne da mi se". Na to dobijem osip! Ako smatra da za njega nema "moranja", to bi za mene bio put u razvod.