vikki prvotno napisa
A ja potpisujem ovo, jer sam na istom putu.
I ne mogu shvatiti ovo razgovarati, razgovarati, razgovarati... Dokle? Cijeli život? Pa nije malouman. Nije dvogodišnjak ni tinejdžer, odrasla je osoba. Nije ni slijep, vidi da radim osam sati izvan kuće, sama se bavim djetetom (jer on ne zna), na PDS studiju sam i još radim honorarno od kuće, kada da kuham, usisavam i brišem prašinu?
Ja sam se u jednom momentu umorila od razgovora i jednostavno ušutjela. Prestala sam moliti, ali sam prestala i raditi neke stvari. Iako mu se tek tada upalila lampica, i sada radi puno toga, gotovo sve po kući, pa se čak, zamislite, počeo snalaziti i s djetetom, ja sam se jednostavno iscrpila i ne da mi se više, želim izaći iz te zajednice.
Na pitanje koje se provlači, zašto se nije ranije reagiralo, a dugo smo bili bez djece, pa nije mi smetalo da bude dva sata na internetu dok ja ta dva sata čitam knjigu, ili peglam, ili trčim. Jer smo oboje imali vremena za sve što smo htjeli, s djetetom se to promijenilo.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom