Los brak.

[Peterlin]

lavko, da li bi voljela da tvoje dijete jednog dana razbija tanjure? Ili da šuti bez kraja i konca? Da li bi voljela da se tvoje dijete ponaša onako kako se ti ponašaš ili kako se tm ponaša?

Ovo su pitanja koja bih ja sebi postavila i koja si iz dana u dan postavljam. Iz iskustva - odgoj djece jaaaako je puno pomogao i da naš brak izgleda kako sad izgleda - ok. Tu nema mjesta za duge šutnje jer nužno moraš komunicirati oko djece. ALIIII isto tako odgoj djece ne ostavlja prostora za prazne hodove u kakav se pretvorila i ova rasprava ovdje - kao trčanje hrčka na onom kolutu - ne stiže se nikam.

Komunikacija izgleda ovako: što ćemo sutra jesti? Tko ide u šetnju s djetetom? Da li je jela, pila, ovo ono....

Šutnja "ima slike-nema tona" mi je djetinjasta i glupa. Šutnja tipa "ostavimo dubokoumne budalaštine i filozofiju na miru" mi je sasvim prihvatljiva. Filozofirat možemo ovdje. Doma s muževima - paaa, u mojoj kući to baš ne stanuje, ne na dnevnoj bazi.

[tangerina]

šutnja da se čovjek zbroji i skulira mi je razumljiva nekoliko sati, ajde jedan dan ako je ozbiljniji problem, plus još pola dana fore dok se osoba misli kako da sad prekinem šutnju, šta prvo da kažem. duže od toga mi je isto malo pasivno agresivna igra, kao neko kažnjavanje. da postaviš neko pratkično pitanje vezano za dijete ili kuću, misliš li da bi ti odgovorio ili prešutio? nije sramota prekinut šutnju s nečim dubokim poput "je li kakala ona danas?"

već sam napisala, meni je kad god smo imali šutnju u kući, to bilo neizdrživo, iz kože bih izašla.

[Angie75]

plus još pola dana fore dok se osoba misli kako da sad prekinem šutnju, šta prvo da kažem.

da ovo je totalno istina, najteže na kraju bude prekinuti tu šutnju
istina je da u njoj ima i pasivne agresije, ja se trudim prekinuti je prije nego dođe do toga (samo treba smisliti kako).
ma nema do komunikacije, samo stvarno nekad čovjek bude preljut. nije šutnja uvijek zlato, ali mislim da je bolja od prosipanja uvreda.