Je li "princeza" pozitivan role model?

[pulinka]

Ovako i ja, reč "princeza" mi nema ništa naročito pohvalno, niti bi mi "princeza" bio neki ideal koji bi detetu prezentovala.

Ali, moja ćerka je od rođenja postala princeza moje strane familije.

Naravno da mi je prvo bilo slatko i drago, prvo je unuče mojoj strani familije, normalno je da je smatraju posebnom i dragocenom kao i ja, nije mi smetalo tepanje njoj "princezo" i "lutko".

Dobijala je na poklon krune, čarobne štapiće, maskirala se u princeze, što homemade što kupovno , kada je imala oko dve godine je rodbina započela sa njom igru u kojoj je ona, pogađate, princeza, i zapoveda svima.

Zatrpavali su je princezastim i drugim bajkama sa evropskog podneblja u svim dostupnim oblicima, od audio-bajki do crtaća, slikovnica, zbirki bajki, bajki u originalnoj dužini i verziji...Bez preterivanja mogu reći da svaku moguću evropsku bajku naša kuća ima u bar 7-8 verzija .

Dizni crtaći su takođe obožavani i potencirani kada god je to bilo moguće, Pepeljuga je niz godina bila vodeća heroina, srećom napredovali smo do Zvončice i Petra Pana.

U međuvremenu se rodilo i naše drugo neprimetno dete, kojem rodbina nikad nije udelila titulu čak ni paža, ako već ne princa .

Moram li reći da princeza sada ima punih 6 godina i da pri svakom susretu sa mojom rodbinom ona seda na svoj tron zapovednice svima, doslovno. Ako postavljam granice, rodbina tvrdi da sputavam dete, narušavam njihov odnos itd.
Pri tome oni sami slede liniju vaspitanja koje se ja grozim: "ne, ne, ti si princeza, princeze ne plaču, uvek su nasmejane. Ne, ne, ti si princeza, princeze se ne prljaju....itd.,itd."

U međuvremenu je tu i vrtić, gde se, avaj, princezasti mit samo veliča, gde su devojčice dobre i mirne a dečaci zločesti, a princezaste maske se itekako visoko kotiraju makar se ja satrla u homemade pokušajuma originalnosti.

Što duža kosa, bar do pupka i niže, uz akcesorije, nakit, parfem i šminku, se podrazumevaju kao divotne. (nemam ništa protiv duge kose, ali mi ide na živce princeza sa dredovima koja vrišti na pomen češljanja...)

Naravno da ja svih ovih godina vodim borbu u ilegali da svom detetu neupadljivo serviram meni prihvatljivije modele, ograničim priliv ružičastosti, a da ne narušim odnos rodbine sa princezom, niti autoritet vrtića.

I čini mi se da je dete konačno spremno da napusti svo to princezanje- ali rodbina se ne predaje!

Pa sad mislim-šta li ima dobro u tom modelu prineze kada ga se treba tako držati (treba li napomenuti da me je tata zvao "princezo" valjda do puberteta)?
Uskraćujem li ja dete ako mislim da joj trebaju zdraviji modeli ponašanja?
Kada je vreme da dete konačno iskorači iz tog crno belog sveta mašte u realne socijalne odnose?