ja osobno ne poznajem nikoga tko glasa za HDZ (ili barem tko bi to otvoreno rekao). dobro, za jako puno ljudi ne znam za koga daju svoj glas, nikoga nisam izričito ispitivala, ali iz razgovora u kojima se pokrenu politička pitanja, jasno je da im HDZ uglavnom nije opcija (osobno, prije bih umrla nego zaokružila nekog koga HDZ stavi na listu, pa bio on najbolji i najstručniji i najljepši i najnajnaj, HDZ mi ogadi sve čega se dotakne).

zato o njihovim glasačima imam neku prilično nejasnu predodžbu. ona je, priznajem, začinjena i nekim predrasudama. to je jače od mene, ja jednostavno ne mogu shvatiti tko to može poželjeti Karamarka za premijera, tko u Rimacki vidi ozbiljnu političarku, tko može shvatiti i prihvatiti Vasu (pardon, moj je pokojni otac bio branitelj, ja nisam, pa moram reći gospodina Brkića...neki dan mi netko prepričao razgovor s njim - "pa što misle svi da sam ja prepisao, pa nisam ja nego moja glupa tajnica" - eto, pa svatko tko bi pomislio da bi on gubio vrijeme čak i na prepisivanje diplomskog...) ne mogu pa da živim još pet života. zašto ljudi?

što vi to vidite i znate a mi koji smo protiv HDZ-a ne vidimo i ne znamo? za dio birača znam - u obitelji im netko član, nešto im dano, obećano, nešto očekuju, interes neki imaju, jasno i sve pet. ali da netko samo tako, iz čistog uvjerenja i otvorenog srca želi da ponovo započnemo s farbanjem tunela, ma hajde, pa rekao je netko već - i vašoj su djeci ukrali budućnost (ne, nisu to ovi "moji" uspjeli u samo četiri godine, duboko smo mi, preduboko zaglibili bili prije toga...)...stvarno ne znam, a voljela bih shvatiti u čemu je štos. mogu čak i ekstremne desničare shvatiti, mrze sebe, mrze sve oko sebe, različito od sebe, pa se u crno obuku jer im je duša crna... eto, ima ljudi bolesnih od mržnje i to shvaćam. ali ovi kao "umjereni" i uglađeni...stvarno ne znam.