Hvala cure..iako je već prošlo dosta godina boli kao da je bilo jučer..
Najgore je ono kad stalno misliš strašno je to , ali uvijek se to događa negdje daleko i nekome drugome..dok jedan dan ne shvatiš da se to moglo ili se upravo događa i tebi..
Na žalost sve je više i više ovakvih tragedija i mislim da bi trebalo toliko puno promjena u društvu da bi se to smanjilo/iskorjenilo, a to je znam nemoguće.
Šlag na sve jutros saznam i da mi je ujak teško bolestan ( samo su ga otvorili i zatvorili) i sad mu odbrojavaju dane.. A mm-u rođendan..čekam goste, a ja cijeli dan na rubu suza, gutam knedle.. Jedva sam dočekala da svi odu..